Допамински пост у моди: Амерички ИТ стручњаци и не слуте да се угледају на православне испоснике

Pixabay
Нови хит у Силицијумској долини је тзв. допамински пост који подразумева да из свог живота привремено искључите све оно што изазива лучење допамина у мозгу. Ради се о некој врсти менталног поста. Али, уздржавање од задовољстава као средство усавршавања није нова идеја. Руски православни испосници овај метод су користили знатно ригорозније од савремених компјутерских генијалаца.

Допамин је неуротрансмитер. Он преноси информације из једног дела мозга у други. Сваки пут када осетите задовољство (од хране, пића, друштвене интеракције или доброг филма/књиге), значи да се у вашем мозгу као „награда” ослобађа допамин.

Молекула допамина

„Штребери” из Силицијумске долине тврде да можете постати зависни од допамина као и од неке дроге. Камерон Сепа (Cameron Sepah),професор клиничке психијатрије на универзитету у Сан Франциску, главни је заступник ове методе. На свом LinkedIn профилу он је објавио водич за допамински пост. „Одмор од понашања која изазивају ослобађање допамина (посебно она која се понављају) омогућава нашем мозгу да се опорави и обнови”, пише он.

Допамински пост значи да извесно време проводите без хране, без комуникације, без икаквих опојних средстава, без читања и било какве физичке интеракције, укључујући, наравно, секс и спорт. А колико ова пауза траје? Неки пост упражњавају само један дан, неки и дуже, али, ако заузимате високе позиције у свету технологије, искључивање из живота и није могуће на дуже време. Многи се питају да ли од допаминског поста има икакве користи. Ми у Russia Beyond смо одлучили да проучимо праксу неких руских православних испосника која такође подразумева одрицање од задовољстава. Сами процените у чему су сличности и разлике.

Без хране

Свети Серафим Саровски

Свети Серафим Саровски (1759 – 1833) живео је у монашкој ћелији у шуми од своје 40. године. Сваке недеље је одлазио у оближњи манастир, причешћивао се, узимао мало хлеба и враћао се свом усамљеничком животу. Међутим, људи су касније сазнали да је Серафим хлеб користио да храни шумске животиње, док је он јео само седмолист, врсту шумског биља.

Без икакве физичке интеракције

Свети Теофан Затворник

1866. године Свети Теофан Затворник (1815 – 1894), познати и поштовани епископ, проповедник и теолог, напустио је све црквене послове и повукао се у манастир. После шест година, 1872, одлучио је да пређе у потпуну изолацију, што се у православљу назива затворничким животом. Није се виђао ни са ким, проводио је дане у читању, писању и вршењу црквених служби у капели коју је направио у својој ћелији. Овако је живео 22 године, све до смрти 1894. године. Умро је сам у својој манастирској ћелији.

Без комуникације

Свети Нил Столбенски

Свети Нил Столбенски (крај 15. века до 1555) своје строго монашко послушање почео је 1515. године, када је напустио Крипецки манастир и отишао да живи у шумској брвнари, где је провео 13 година. Али 1528. године одлучио је да се потпуно повуче и прешао је на острво Столобни на језеру Селигер у Тверској области Русије. Ту је најпре живео у земуници, а касније у дрвеној кући коју је сам направио.

27 година Нил је ту живео сам, узгајајући биљке за храну, без комуникације са било ким. Једини човек са којим је разговарао био је његов духовни отац који је дошао пре Нилове смрти да га причести и прими његову последњу исповест.

Без вежбања

Симеон Столпник Стари

Столпници су биле хришћанске аскете који су живели на стубовима, проповедали, постили и молили се. Најпознатији међу њима био је Симеон Столпник Стари (390 – 459), који је на стубу провео 37 година, све до своје смрти.

Свети Серафим Саровски је такође био столпник, али је уместо стуба користио велики камен. На овом камену стајао је 1.000 дана и ноћи у молитви. Људи су долазили код Серафима по духовне савете, када су видели да га животиње не нападају. Према Серафимовом житију, разбојници су сазнали за њега и надали се да ће код њега наћи богате поклоне и прилоге верника. Напали су га, пребили и разбили му главу. Али Серафим није узвратио, иако је био млад и снажан. Разбојници код њега нису пронашли ништа и отишли су. Касније, када су нападачи ухваћени, Серафим им је опростио. Преживео је напад, али је остао погрбљен до краја живота.

Шта могу да очекују они који се одлуче на допамински пост?

Џејмс Синка, технолошки предузетник из Силицијумске долине, каже да је допамински пост „начин да се удаљите, да почнете да мислите и организујете ствари онако како желите, а не онако како су нас тренирали”. Тревор Кокс у својој „Књизи о звуку” тврди да природни звуци, изолација и ограничена комуникација растерећују наш мозак, што нам доноси осећање блаженства и спокоја.

Можда је то оно што траже ИТ стручњаци из Силицијумске долине: стање блаженства усред својих ужурбаних каријера? Ми само можемо рећи да су уздржавањем од задовољстава руски православни испосници које смо описали успевали да достигну просветљење, па чак и светост. Да ли онда можемо очекивати да се ускоро појаве просветљени ИТ стручњаци? И да ли би Фејсбук, највећа допаминска фарма на свету, могао да настане из ума једног аскете?

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“