Према информацијама турских медија, тестирање система С-400 је изведено 25 и 26 новембра у рејону главног града Анкаре. Специјалисти су проверили функционалну везу између система ПВО и борбених авиона. У том циљу током ове провере било је ангажовано и неколико ловаца, укључујући и F-16, преноси портал Mars.online.
Како преноси турски лист, предстојеће увођење ракетних система С-400 у оперативно наоружање турске армије до усијања је довео односе између Анкаре и Вашингтона. Недавно је Вашингтон затражио од турских власти да откаже овај посао са Русима, и да се окрене набавци америчког ПВО система Patriot. Ово је условио продајом америчких ловаца пете генерације F-35. Анкара је на ову уцену Вашингтона одговорила отпочињањем преоговора око набавке руских ловаца Су-57.
Један од најважнијих сегмената ракетног дивизиона С-4о0 су средства борбеног командовања. У њега спада командни пункт 55К6Е и аквизицијски осматрачки радар 91Н6E ефективног домета и до 600км. У оквиру овог сегмента постоји и проширење које чини допунска радарско-осматрачка станица 98ZH6E и 96Л6Е (овај представља радар за универзалне задатке) који су специјализовани за детекцију циљева са смањеном радарском рефлексијом на великим даљинама и висинама (100км+), укључујући и специјални покретни торањ 40В6М за откривање циљева на малим и ултра-малим висинама.
Захваљујући одличној електронској избалансираности целог система који обезбеђује висок степен аутоматизације, један ракетни дивизион може једновремено да нападне на десетине непријатељских циљева различитог типа, на разним даљинама и висинама. С-400 „Тријумф“ је у стању да са две ракете у практично 100% вероватноћи уништи циљ који лети хиперзвучном брзином (4.800 м/сек.).
Укратко, данашања војна индустрија још није измислила одговарајуће наоружање (осим интерконтиненталних балистичких ракета и циљева у космосу/сателити) које може да савлада овај систем. Наредна генерација ПВО/ПРО система С-500 „Прометеј“ треба да дА јасан одговор и на ова питања.
Руски противваздухопловни ракетни систем С-400 „Тријумф“ намењен је за борбу против свих савремених и перспективних средстава ваздушно-космичког оружја. Његов максимални хоризонтални домет је око 400км (ракета 40Н6Е), док по висини делује и до 35км.
Формацијски, у оквиру једног дивизиона се најчешће налазе 2-3 батерије овог система, са укупно 8-12 транспортно-лансирних јединица. Дакле, један дивизион у свом саставу има 48 ракета спремних за моментално дејство. Цео ракетни пук хипотетички може да нападне 96 ваздушних циљева непријатеља, у оперативном борбеном радијусу до 400км.