ОЦ-38
Ово је једна од најчуднијих творевина руских инжењера. Оружје се од 2002. године у малим „тиражима“ прави за припаднике руског Спецназа.
ОЦ-38 је први и једини бешумни револвер у Русији. Пиштољ користи специјалне метке калибра 7,62х41 мм који излећу из цеви брзином од 200 метара у секунди, и то из доње коморе добоша, тако да је трзај далеко мањи од уобичајеног и усмерен је директно на руку. Тако се оружје лакше држи у жељеном положају и не одскаче за време паљбе.
Изнад цеви се налази ласерски обележивач циља који омогућава ефикасно гађање у затвореном простору и застрашује непријатеља. Баш као у холивудским филмовима.
ПП-2000
Сергеј Пјатаков / Sputnik
Ово оружје је направљено за припаднике правосудних органа (МУП и ФСБ) који дејствују у градским условима, а такође за личну самоодбрану појединих категорија војних лица.
Пиштољ-митраљез има калибар 9х19 мм, тј. користи најпопуларнију муницију на свету која пробија плочу од титанијума дебелу 20 мм. Стандардни оквир за ПП-2000 прави се за 30 метака. Резервни се може сакрити у кундаку и користити као ослонац приликом рафалне паљбе, а такође за брзу промену оквира у току борбе.
Кључна особеност овог оружја је потпуно одсуство трзаја у поређењу са конкуренцијом у сегменту „малих“ аутомата и пиштоља-митраљеза.
ПП-2000 може да користи и пригушивач, ласерске обележиваче циља и ноћне нишане у инфрацрвеном спектру.
Аутомат Коробова ТКБ-022ПМ
Vitaly V. Kuzmin/www.vitalykuzmin.net
Ово оружје је било конкуренција „Калашњикову“ када се одлучивало који модел ће бити први аутомат совјетске армије после Другог светског рата.
Направљен је по систему „булпап“ (оквир са мецима се налази у кундаку, а окидач са механизмом је смештен у предњи део оружја), што је за оно време била права „научна фантастика“. Новина је било и коришћење првих композитних материјала на бази пластике (уместо уобичајеног дрвета и метала) са циљем да се смањи тежина и повећа ергономија оружја. Уз све то, оружје је имало сличну густину паљбе на полигону као и аутомат „Калашњиков“.
Са друге стране, Коробовљеве иновације су биле помало сумњиве конзервативним генералима. Поразу аутомата Коробова на тестирању је највише допринео његов „свемирски“ дизајн, као и примена необичне (за оно доба) пластике и чињеница да су се чауре одбијале право у лице стрелцу који пуца са левог рамена.
Оружје је практично потпуно заборављено. Једини примерак са тестирања крајем 1940-их се данас чува у музеју фабрике оружја у Тули (170 км од Москве).