Упознајте руског генетичара који жели да вам редигује децу

Денис Ребриков је са великим интересовањем пратио дешавања када је прошле године метод CRISPR за редиговање гена живих организама доспео на насловне стране широм света.

Медији су тада саопштили да је кинески генетичар Хе Ђенкуеј редиговао геном двеју близнакиња без консултације са светским научним круговима. Цео свет је сазнао за Лулу и Нану, девојчице којима је у мајчиној утроби измењен ген CCR5 у нади да ће се побољшати њихова отпорност на ХИВ. Када је Хеов експеримент обнародован, кинеске власти су предузеле строге мере и забраниле његова истраживања, а пажња јавности је проузроковала нова ограничења у тестирању човека помоћу метода CRISPR.

Касније се испоставило да Ребриков већ одавно планира сличне пробе.

Проблем је заинтересовао Русе

Генетичар Ребриков је годинама неприметно радио на Руском национално-истраживачком медицинском универзитету „Н. И. Пирогов“, а летос је обелоданио своју намеру да настави тамо где је стао. „Када видим да је нова технологија напредовала, желим да проверим како она функционише и како ја могу да је побољшам“, каже он. Ребриковљева визија се разликује од Хеове по питању да ли експерименти треба да буду отворени или не. Руски научник сматра да све треба радити пред очима јавности и уз учешће државе.

Молекул ДНК

Pixabay

Разговори о редиговању генома нису нова појава у Русији. Већ две године се води јавна расправа о њиховом националном значају.

Преломни тренутак је био када је председник Владимир Путин 2017. године наступио на омладинском форуму у Сочију. У једном од првих јавних коментара везаних за ово питање Путин је описао потенцијалне области у којима ова технологија може бити примењена, од медицине до армије, рекавши да њена примена (и потенцијална злоупотреба) „може бити страшна као атомска бомба“. На другом месту је потврдио да ће ова технологија „утицати на будућност целог света“.

Напред у светлу генетску будућност

Русија улаже велике инвестиције у генетска истраживања. Како је саопштено, 2017. године је утрошено 2 милијарде долара на састављање званичних истраживачких програма, а у априлу ове године је у ту сврху инвестирано 3,3 милијарде долара. Када дође време те инвестиције ће се вишеструко исплатити. Може бити побољшано здравље читаве нације, а поред тога, као и свака друга технологија, и ова иновација доноси одређено геополитичко преимућство. Речи као што је „био-одбрана“ користе се у самом врху руског друштва, а тако важне личности попум Михаила Ковљачука (директора Курчатовљевог института, који је постао познат захваљујући овогодишњој серији „Чернобиљ“) допринеле су да Русија постане водећа земља у области генетике.

Такве околности охрабрују људе против Ребрикова. Он је у јуну одлучио да обелодани своју намеру везану за наставак рада на генима који утичу на преношење ХИВ инфекције. Међутим, било је тешко пронаћи родитеље који би били спремни да учествују у таквом истраживању тако да је Ребриков променио правац деловања и одлучио да ради са генима везаним за губитак слуха код деце. Пронашао је пет брачних парова који би могли претендовати на учешће у експерименту. Један пар се састао са њим да размотри потенцијални ризик и добре стране овог пројекта. Поменути брачни пар још није одлучио да ли ће пристати на учешће.

Кинески генетичар Хе Ђенкуеј са Јужног научно-технолошког универзитета у Шенџену (Кина) на Другом међународном скупу посвећеном редиговању људског генома, Универзитет у Хонгконгу.

Global Look Press

Ребриков није отишао тако далеко као Хе Ђенкуеј, а већ је узбуркао међународну јавност. Можда му је то и била намера. Можда је он и желео да научни кругови сазнају да у његовој лабораторији нема тајни. Он без проблема прихвата поређење са нуклеарним оружјем. „Ситуација се потпуно подудара са развојем атомске бомбе“, каже он. „Могу ли рђави људи да злоупотребе ту технологију? Наравно, али зар је етичка дилема спречила Совјетски Савез да је развија“.

Са гледишта етике

Међународна јавност се овога пута ипак није толико узнемирила као у случају са Хеом. Објављено је много чланака у великим часописима као што су Nature и Science где се захтевало да међународна заједница изврши притисак на Ребрикова и обустави сваку будућу примену ове технологије. Појединци су чак рекли да је Ребриков „преварант“.

Ембрион човека крајем четврте недеље трудноће.

Public domain

За разлику од Кине и САД, Русија је реаговала опрезније и са више оптимизма, док су друге светске силе увеле ефикасни мораторијум на редиговање гена у ембриону (и мале су шансе да се та политика промени у догледно време). У јулу је званично организован панел са учешћем руских експерата где се дискутовало о овом питању. Позвани су различити стручњаци, од Коваљчука до еминентонг ендокринолога Марије Воронцове.

Институт „Пирогов“ је такође пружио подршку Денису Ребрикову. Његов колега и бивши ментор Сергеј Лукјанов каже да су Ребриковљеве намере достојне усхићења: „Он је један од оних људи који нешто предузимају у погледу сваког несавршенства универзума, уколико оно по њиховом мишљењу може бити кориговано. Тако он доживљава могућност да родитељима донесе срећу кроз рађање здраве деце“.

Ребриков има и своје критичаре. Познати научници, као што је Павел Тишченко, биоетичар Иститута за филозофију Руске академије наука, апеловали су да се уведу строжа ограничења. Тишченко је у октобру 2019. основао етичку групу за разматрање овог питања. Он је забринут чињеницом да родитељи могу бити необавештени о свим опасностима везаним за ову технологију и страхује да комитети за етику и регулисање овог питања неће бити довољно ригорозни.

Једно од главних питања на која треба одговорити је питање ко ће бити одговоран за могуће компликације у будућности, рекао је Тишченко. Редиговани гени кинеских близнакиња могу имати ефекте који се не тичу отпорности на ХИВ (поготово због тога што је ген CCR5 везан за формирање памћења). Он тврди да данашњи научници нису оспособљени за доношење потребних одлука.

Да ли су такви експерименти уопште потребни?

Денис Ребриков

Mos.ru

Руско министарство здравља је у међувремену дало званичну изјаву у којој је генетске експерименте на људима дефинисало као „преурањене“. Занимљиво је, међутим, да нису уведена никаква конкретна правила која би коначно забранила експерименте попут оних које предлаже Ребриков. Према постојећим правилима постоји „сива зона“ у којој је вршење одређених експеримената дозвољено у зависности од тога да ли су ембриони створени за потребе истраживања или су претходно одбачени, и да ли се експерименти врше у истраживачке сврхе или ради клиничког тестирања.

У овом тренутку је Ребриков, по свему судећи, неке своје планове одложио. Он је јавно рекао да „дефинитивно неће убацивати редиговани ембрион без дозволе надлежних органа, али је ту изјаву дао после извесне задршке, која је такође проузроковала фрустрацију. „Ја желим да се одреде правила, али то нико не ради“, рекао је он. Штавише, брачни пар који се консултовао са њим засада није изразио интересовање за наставак процеса. У сваком случају, глобална пажња која се посвећује истраживањима може допринети да свака грешка у будућности прерасте у међународни инцидент.

Са друге стране, привремене потешкоће нису гаранција да ће статус кво трајати вечно. И поред реторике Ребриковљевих критичара, садашња неодређеност законских прописа ипак омогућава да се у будућности повуку драматични потези. С обзиром на велики потенцијал генетског инжењеринга који може изменити цео свет, није искључено да Русија одобри Ребрикову и његовој екипи да у својим истраживањима оду даље од било ког другог научника на планети.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!