Војнички дан почиње рано ујутру обавезним тренингом. Време устајања варира од 5:30 до 7:00 у зависности од конкретне војне јединице.
„Радним даном“ јутро почиње узвиком командира: „Устај, војско!“ или пуцњевима из аутомата „Калашњиков“ са школском муницијом, или детонацијом шок бомбе. Војник се брзо облачи и истрчава на полигон да стане у строј испред зграде.
Почиње тренинг који траје око сат времена. Војник трчи и пузи, ради склекове, згибове, итд.
Одмах после јутарњег тренинга трчи назад у спаваоницу где има 10 минута да се пресвуче и (ако стигне) да се брзо исушира, јер ће у противном целог дана осећати тај зној.
Десет минута након тренинга војници морају бити у строју испред зграде и чекати команду да одмарширају у трпезарију на доручак.
У 8:00 сви војници из касарне се окупљају на постројавање. Следи јутарња провера сваког војника и њихова подела на групе у складу са статусом и обавезама у армији.
То је чиста лутрија. Неко ће наредна 24 часа (да, управо толико) провести на борбеном положају бранећи отаџбину (почев од седења за компјутером који контролише све што се дешава око касарне или чак у целом свету, па све до стражарења са аутоматом АК-74 око врата или усиљеног марша кроз шуму).
Ако војник није спреман за борбени задатак, команда га ослобађа те обавезе и одлучује шта ће он радити тога дана у зависности од годишњег доба.
У овом тренутку је војник већ на борбеном положају и ради свој посао. Додуше, можда и „хвата кривину“, али верујте, сваки нормалан човек би пожело да оде на борбени задатак јер нема ништа горе од убијања времена у армији.
Од овог часа па све до ручка војници унапређују своја знања и увежбавају вештине како би се оспособили да изврше сваку команду без икаквог оклевања. Ту се човек припрема за праве ратне ситуације у којима му командир наређује да нападне добро брањени непријатељски положај помоћу митраљеза, артиљеријских система, борбених возила, итд.
Задаци су различити. То може бити марш „одавде до ручка“, копање канала „одавде до ручка“, склекови и трчање (шта мислите одакле докле?), и све то са пуном војном опремом (најмање 20 кг) и „Калашњиковом“ око врата.
Завршава се први део „пакленог дана“. Сваки војник добија петнаестак минута да се пресвуче и брзо истушира, а затим да у колони одмаршира на ручак.
Ово је најбољи део војничког живота. У ово време војници имају прилику да дремну преко дана или бар да леже у кревету наредна два и по сата. Али, сигруно ће и заспати јер су поцркали од умора.
У ствари, ту привилегију имају само они који су се трудили и нису забушавали на обуци. За остале одмор не важи.
Опет треба скочити на ноге лагане, узети свој „Калашњиков“ и изаћи на полигон.
Обука се наставља на стрелишту. Војник увежбава гађање и коришћење различитих природних средстава у одбрани, сналажење у затвореном и отвореном простору, итд. Свако мора да научи да рукује пиштољем „Јаригин“ и аутоматом АК-74.
Војници се враћају у касарну и чисте пушке. После тога до вечере имају слободно време када могу да тренирају у теретани, читају или телефонирају својима.
Време за вечеру.
Ово се званично зове „слободно време“, али се заправо оно користи за чишћење прљаве униформе, ушивање дугмади и праћење политичких дешавања у ТВ сали. Када све то обави, војник може да чита књигу у библиотеци ако му остане слободног времена од тих сат и по, колико има на располагању.
Свака јединица се постројава испред своје зграде и маршира на вечерње постројавање и прозивку.
Ту командири одлучују ко ће сутра ујутру заменити своје другове на борбеним положајима, после чега војници одмах марширају назад, на спавање. Ујутру се поново устаје и све почиње испочетка.
Сваки наредни дан у армији се ни по чему не разликује од претходног.
Војници се често шале да је то „Дан мрмота“ који траје до краја војног рока.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
