Руска компанија „Форт“ (нема везе са чувеним произвођачем аутомобила) избацила је 2019. године своју прву лиценцирану верзију аутомата AR-15, који представља највећу конкуренцију руском аутомату „Калашњиков“.
За оне који још увек не знају (мада наши читаоци углавном знају) треба рећи да је AR-15 највећи ривал руског аутомата с обзиром на ефикасност, цену и многобројну опрему и додатке који се користе уз њега.
Неке елитне руске специјалне јединице незванично најрадије бирају управо ово оружје у појединим операцијама унутар Русије и на Блиском истоку.
Међутим, откако су САД увеле Русији санкције 2014. године руско тржиште је остало без ових аутомата, резервних делова и опреме која иде уз њих.
Због тога су руски оружари сматрали да је сада прави тренутак за куповину лиценце и производњу сопствене верзије овог популарног и ефикасног оружја.
Аутомат се лакше држи у рукама него што сам очекивао. Једноставан је за руковање јер су сви потребни механизми управо тамо где се налазе прсти. Са овим аутоматом се лако мења положај, лако се пуца и десно и лево, и то скоро без икаквог трзаја, тј. трзај се амортизује раменом.
Окидач је врло мали и веома се разликује од окидача на „Калашњикову“. То омогућава брзу паљбу и брзо убацивање метака.
Чим сам га испробао, одмах ми је било потпуно јасно зашто „пуцачи“ широм света цене платформу AR. Неописив је осећај када испалите неколико рафала у једну исту тачку. Када човек који није професионални стрелац гађа прецизно као снајпериста, он мора осетити и радост и неверицу.
Осећај може бити још лепши ако се дода опрема по жељи – нишани, оптика, лампе, црвене тачке, итд.
Аутомат има невероватну ергономију!
Па ипак, има и недостатака који се нису могли избећи.
После само једног дана проведеног на стрелишту тешко је рећи било шта добро или лоше о металу и композитним материјалима од којих је направљен руски AR (нарочито у поређењу са америчком варијантом). Када сам испразнио други оквир, замољен сам да „пустим аутомат и цев да предахну“ па сам узео други примерак AR-15.
Ова платформа је осетљива и није тако добро прилагођена драстичним климатским условима као „Калашњиков“. Из разговора са руским специјалцима сам сазнао да они у Сирију увек носе „Калашњиков“ јер руском аутомату не сметају песак и прашина блискоисточних пустиња, што се не може рећи за AR.
Дакле, највећи проблем аутомата AR је осетљивост и непоузданост. Па ипак, када се мисија врши у „комфорнијим“ климатским подручјима и урбаним зонама, припадници специјалних јединица радије бирају њега.
Цена је такође велики минус аутомата AR руске производње. Стартна цена стандардне верзије је 1.800 долара, што је скоро 1.000 долара скупље од стандардне верзије аутомата AR америчке производње.
Представници компаније „Форт“ објаснили су ову ситуацију тиме што је производња оружја у Русији компликована, порези су високи, итд. Било како било, руски AR је претерано скуп.
Произвођач ипак има велике амбиције и планове за будућност. Циљ је, наиме, да се освоје афричка и блискоисточна тржишта оружја која су под америчким санкцијама. Другим речима, треба опслужити оне којима је ускраћен приступ америчким компанијама, али ипак имају потребу за овим производом.
„Форт“ такође разматра могућност да направи верзију AR-15 за муницију калибра 7,62x39 мм, коју користи „Калашњиков“ и која је најчешћа на тржишту. Како ће се развијати пројекат сазнаћемо за пар година, када се прве аутоматске пушке AR руске производње појаве у ратом захваћеним подручјима Африке и Блиског истока.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
