Амерички интернет портал Military Watch је на основу студије о савременим руским технологијама у области војног ваздухопловства, објавио прогнозу о томе каква би се нове ваздухопловне борбене машине могле појавити од наредне деценије 21. века. Ова прогноза се заснива на претпоставци да су руски конструкторски бирои готово у потпуности исцрпели могућности авиона који су производ совјетске ере, те да Русија мора да осмисли суштински нову генерацију летелица, која ће се битно разликовату од ранијих концепата. У складу с тим, њихове борбене способности ће знатно порасти.
Military Watch је објавио имена пет авиона, који се од 30-их година овог века могу појавити у Русији. Притом, нове генерација авиона неће само повећати укупне могућности ратног ваздухопловства, него и експортни потенцијал руске војне индустрије.
На почетку ове анализе се спомиње ПАК ДА(Перспективни ваздухопловни комплекс Стратегијске авијације), који и није неко велико откриће за америчке аналитичаре. О овом стартегијском бомбардеру који ће поседовати интерконтинентални долет, већ се одавно пише и говори. Аутори овог текста ПАК ДА дефинишу као одговор на појаву америчког стратегијског бомбардера B-21 „Raider“, који се такође сматра перспективним, и који још није доведен до етапе изградње основног прототипа.
У ову групу летелица се убраја и кинески бомбардер Xian H-20. Судећи по спољном дизајну ради се о летелицама сличног типа. Они су конструисани по аеродинамичкој шеми „летеће крило“. Код њих је максимално примењена тзв. „стелт“ технологија. Кинези су на овом плану остварили значајан напредак, јер је први лет прототипског модела бомбардера Xian H-20 реализован у 2013.години. Претпоставка је да ће први серијски модел бити завршен до краја 2025.године.
Какве су још предности концепције „летећег крила“, поред значајног смањења радарске видљивости због специфичне геометрије летелице која расипа електромагнетне таласе? Пре свега, ова летелица може да понесе велики терет бомби и ракета.Ова концепција омогућава летелици да оствари велики долет. Међутим, постоје и недостаци. А највећи проблем поред ограничене маневарбилности, представља подзвучна брзина.
На основу горе поменутих својстава, све три летелице се концептуално разликују од бомбардера претходних генерација, укључујући и руски Ту-160 који је ненадмашан у својој генерацији. Форма „летећег крила“ представља аеродинамичну платофрму, која омогућава летелици да на великом растојању и са минималним ризиком, изведе нападе по земаљским циљевима употребом широк спектра убојних средстава. Што се тиче убојних средстава, ПАК ДА има предност у односу на своје конкуретне пошто ће моћи да употребљава две врсте ваздухопловних убојних средстава. То су крстареће ракете изузетно великог домета Х-101/102 које на 5 хиљада километара могу попут снајпера да погоде свој циљ, као и хиперзвучне ракете „Кинжал“.
Амерички аутори сматрају се да ће РСК МиГ који је својевремено дао велики допринос у стварању изузетно брзих ловаца-пресретача МиГ-25 и МиГ-31, створити обећавајући Перспективни ваздухопловни комлекс за пресретање на великим даљинама (ПАК ДП), или МиГ-41 како се представља у јавности. О овом пројекту се говори са времена на време, али још није познато када ће почети његово озбиљније финансирање.
Извесно је да ће овај авион моћи да оствари хиперзвучну брзину (5м+). Он ће поседовати и елементе вештачке интелигенције. Његове напредне техничко-тактичке карактеристике ће га уврстити у авионе 5++ и 6 генерације. Он наоружања ће га красити ваздухопловне ракете класе ваздух-ваздух великог домета (300км+). Што се тиче општих задатака, његова основна намена ће бити борба са противничким ваздухопловима на великим даљинама и висинама, укључујући и ликвидацију непријатељаских сателита које круже по ниској земљиној орбити.
Веома широко поље потенцијалних задатака ће омогућити моћни нападно-навигацијски систем опремљен новим типом радара великог домета. Он ће имати способност праћења и једновременог напада на далеко већи број ваздушних циљева, него што је то данас. Поред тога, он ће у свом саставу имати цео сет различитих сензора који ће радити на новим физичким принципима. Претпоставља се да ће овај авион моћи да оперише на висинама и до 50км.
Амерички интернет портал у свом тексту доста смело наговештава конкретна имена пројеката који ће се у наредним деценијама појавити у руској војној индустрији. Тако ће у перспективи појавити и ваздухоплов средње категорије МиГ-36. Његова појава ће знатно унапредити ову категорију борбених авиона у руским оружаним снагама, коју сада чине модернизовани ловци МиГ-29, чију круну представља МиГ-35. Овај последњи спада у генерацију 4++, тако да се очекује да МиГ-36 у потпуности буде ловац 5 генерације.
По чему ће се перспективни ловац пете генерације разликовати од МиГ-35? Пре свега, овај авион ће имати нову аеродинамичку шему. Иако се у аеродинамичком смислу тешко шта може замерити дизајну ловца МиГ-35, он није толико надмоћан када су у питању „стелтне“ карактеристике летелице.Дакле, ту су неопходне одређене конструкционе промене.
Као квалитетан пример који наводи амерички сајт је историја ловца F-15, који је у први мах замишљен као борбена летелица тешке категорије, чија првобитна намена је била искључиво везана за остваривање доминације у ваздушном простору. Протоком времена овај авион је почео све више да добија класичне бомбардерске функције. У овом моменту, у току је реализација његове најновије модификације - F-15SE Silent Eagle. Ова летелица ће у пуном смислу постати вишенаменски ловачки авион, који је једнако способан да изводи ефикасне нападе по земаљским и ваздушним циљевима. Његова радарска видљивост ће бити на нивоу авиона 4++ генерације.
Међутим, амерички аналитичари предвиђају да МиГ-36 чека другачија судбина од F-15SE, за који су пре свега заинтересоване америчке ваздухопловне снаге. Наиме, овај авион (F-15SE) је 1,5 пута ефикаснији у погледу долета и количине убојног терета у односу на хваљене ловце F-22 и F-35. Истовремено ова летелица и прилично кошта - више од 100 милиона америчких долара по једном авиону. На основу овога, ловачки авион МиГ-36, који ће вероватно имати и боље перформанске од америчке летелице, биће јефтинији и самим тим конкурентабилнији на међународном тржишту врхунског наоружања и борбене технике.
Амерички аутори сматрају да се очекује даља еволуција у овом тренутку најбољег руског ловца пете генерације Су-57. Као резултат ће се добити летелица шесте генерације која ће носити ознаку Су-60. Када се говори о даљем развоју ове концепције, руски конструктори ће посебну пажњу посветити на неколико важних елемената. Прво, очекује се развој нове генерације млазних мотора који ће омогућити лагано достизање суперсоничне брзине у безфорсажном режиму рада. Такође се очекују даља унапређења летног змаја у циљу још већег смањења одраза, тачније видљивости авиона у електромагнетном и инфрацрвеном спектру.
Као резултат свих ових надоградњи Руси ће постепено овладати технологијом производње ловца шесте генерације. Међутим, да би се ово остварило потребно је развити и још један витално важан сегмент технологије без кога се не може замислити наредна генерације врхунских борбених летелица. Ту се пре свега мисли на увезивање управљачког система са програмима вештачке интелигенције, који ће омогућити максималну искористљивост авиона у беспилотном режиму лета. Такође, и руски конструкторски бирои који се баве развојем ваздухопловног наоружања ће посебну пажњу морати усмерити на развој читаве палете вођених ракета које ће летети хиперзвучном брзином. Амерички аналитичари сматрају да ће руски конструктори развити и бојеви ласер који ће моћи да се користи на ловцима шесте генерације.
Летелица ће имати карактеристике суперманеварбилне машине. Пилоти који буду са њом управљали ће морати на себи да имају наредну генерацију антигравитационих пилотских одела, да би у свесном стању уопште могли да управљају овим авионима.
Последње „предсказање“ америчког сајта Military Watch се тиче развоја нове генерације руског палубног ловца са стелтним карактеристикама. У овом часу се још не зна даљи развој руске морнарице, посебно када је у питању изградња универзалних десантних бродова и носача авиона. Руски пројектни бродограђевински бирои су представили неколико обећавајућих пројеката, који би могли да доведу до развоја палубне борбене летелице високе класе.
Тачније реч је о развоју нове генерације палубног ловца са вертикалним полетањем и слетањем (СВВП енг. VTOL). Руси већ имају озбиљно искуство са развојем овог типа летелице јер је још у совјетско време направљен ловац Јак-141. Овај пројекат није ушао у серијску производњу услед колапса СССР-а. Међутим амерички специјалисти су у периоду «љубави» између ове две државе дошли до техничке документације овог авиона, и на основу њега унапредили пројекат свог палубног ловца F-35B „Муња-2“.
Аналатичари америчког листа су нову генерацију перспективног руског СВВП назвали „Јак-150“. Ова летелица би имала изузетно снажан радар, носила широк асортиман перспективног ваздухопловног наоружања, и поседовала висок степен „стелтности“. Главни проблем приликом његовог пројектовања ће бити повећање корисне носивости убојних средстава, са којим се овај тип летелице суочава.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
