Српски ловци МиГ-29М2 ће моћи ефикасно да се боре са циљевима у ваздуху, на земљи али и води

МиГ-29 српског Ратног ваздухопловства

МиГ-29 српског Ратног ваздухопловства

Wikimedia
Захваљујући изузетно квалитетном пакету опреме вишенаменски ловачки авиони МиГ-29М2 ће моћи да користе и суперсоничне противбродске ракете класе ваздух-море Х-31А (НАТО класификација Crypton). Ове ракете се на циљ наводе помоћу активне радарске главе за самонавођење. Карактерише је висока отпорност на против-електронско ометање.

Ово је пренео српски интернет портал Marsonline, пошто се позвао на информације у којима се наводи да ће руски инжењери помоћи својим белоруским колегама у "модернизацији" шест вишенаменских ловачких апарата на стандард МиГ-29М2.

Према техничким спецификацијама ова верзија тактичког ловца-бомбардера може да носи суперсоничне ракете Х-31А, које су смртоносне за површинске ратне бродове. Летелице ће након модернизације бити испоручене јединицама Ратног ваздухопловства Војске Србије.

Тактичка противбродска ракета класе ваздух-море Х-31А(НАТО кодификација Crypton) такође руског порекла, намењена је за уништавање површинских циљева на води, чије депласман достиже 4.500 бруто тона. То могу да буду борбени бродови, а такође и поморска десантно-транспортна средства. Приликом свог лета ракета достиже брзину до 3.600 км/ч (на висини непосредно изнад воде њена брзина је нешто мања и достиже око 2.200 км/ч). Опремљена је пробојно-рушећом бојевом главом тежина 100-110 кг. Њен максимални домет зависи од варијанте њене модификације, и креће се у опсегу од 70-160 км.

На циљ се наводи помоћу активне радарске главе за самонавођење. Карактерише је висока отпорност на против-електронско ометање које изводи непријатељ.Поред руске армије налази се у наоружању бројних земаља као што су Казахстан, Алжир, Венецуела, НР Кина, Вијетнам, Индија, Сирија, па чак и САД.

Поред против-бродске варијанте ракете постоји и варијанта за борбу против радарских капацитета противника (Х-31П). Ова ракета има још већи домет (око 250 км), а захваљујући својој великој разорној моћи она ефикасно неутралише ове системе до те мере, да се они практично не могу више обновити.

Отворена архитектура које је примењена приликом модернизације вишенаменских ловачких авиона отвара могућност за интеграцију и наоружања домаће производње.Оно на чему се засигурно ради је могућност техничке увезаности овог стандарда са перспективним типовима ваздухопловног ракетног наоружања класе ваздух-земља, које развија српска војна индустрија. То се пре свега односи на ракете ВРВЗ-200 и ВРВЗ-24. Прва има домет од око 40 км (тежина бојеве главе око 50 кг), док друга има знатно краћи домет који износи 10 км, али са бојевом главом која је двоструко тежа (БГ-130 кг). 

МиГ-29 (НАТО класификација Fulcrum) је совјетски/руски ловачки авион 4 генерације. Његова основна намена су ловачко-пресретачка дејства у циљу успоставе ефективне контроле над ваздушним простором. Оспособљен је за борбу против широког спектра ваздушних циљева, где је захваљујући својим изузетним маневарским способностима веома опасан у блиској ваздушној борби, у свим метео условима – дан/ноћ. За ловачко-пресретачка дејства користи ракете кратког и средњег домета. Такође, модерније варијанте овог авиона су оспособљене и за класичне бомбардерске задатке, где користе високопрецизне ракете и бомбе велике разорне снаге.

Пошто се постојеће верзије летелица које поседује и које тек треба да добије РВ Србије (белоруски контингент) не могу модернизовати на овај стандард, вероватно се ради о допунској количини авиона са којим ће се попунити српско РВ.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“