У Сибиру пронађени трагови великог похода неандерталаца

FilmStills.net/www.filmstills.net/Global Look Press
ДНК чагирског неандерталца указује на тешњу везу са последњим источноевропским неандерталцима (територија данашње Хрватске и северни Кавказ) него са неандерталцима из Денисове пећине који су на Алтају живели пре 110 хиљада година. Тако су стручњаци дошли до закључка да су првобитни људи најмање у два таласа насељавали јужни Сибир.

У часопису Proceedings of the National Academy of Sciences објављени су резултати археолошких истраживања годинама вршених у Чагирској пећини на Алтају. Неандерталци који су ту живели пре 49-59 хиљада година, како се показало, много су сличнији својој источневропској сабраћи него неандерталцима који су на Алтају живели пре 110 хиљада година.

Археолози на челу са Ксенијом Колобов из Института за арехологију и етнографију сибирског одељења Руске академије наука и Ричардом Робертсом са аустралијског Универзитета у Вулонгонгу окончали су велики циклус радова у Чагирској пећини која се налази у предгорју Алтаја где је 2008. године пронађено станиште неандерталаца.
Током истраживања пронађено је око 90 хиљада артефаката и 74 фрагмента костију неандерталаца старих између 49 и 59 хиљада година.

Проналасци костију животиња и реконструкција околине на основу фрагмената првобитне флоре и фауне довели су до закључка да су чагирски неандерталци ловили и хранили се бизонима и били прилагођени на хладну и суву климу.

Стручњаци су изанализирали преко 3000 камених оруђа из Чагирске пећине и пронашли да ти алати веома подсећају на оруђа за рад микокејенске културе средњег палеолита, која је била распрострањена у источној и централној Европи.
Слична оруђа пронађена су у пећини Окладников (Сибирјачихинска) која се налази источно од Чагирске пећине. То је најисточније место боравка неандерталаца у Азији. Старост узорака из пећине Окладников утврђена радиокарбонским методом износи 24200-37800 година. 

У Денисовој пећини која се налази у близини Чагирске нису пронађени артефакти из микокејенске културе. ДНК чагирског неандерталца указује на тешњу везу са последњим источноевропским неандерталцима (територија садашње Хрватске и северни Кавказ) него са неандерталцима из Денисове пећине који су на Алтају живели пре 110 хиљада година. Тако су стручњаци дошли до закључка да су првобитни људи најмање у два таласа насељавали јужни Сибир. Неандерталци из Чагирске пећине повезани су са другим таласом, који је стигао из Европе пре око 60 хиљада година. Научници претпостављају да су се први људи селили пратећи бизоне које су ловили.

Током другог таласа у Чагирску пећину је из источне Европе доспела микокејенска индустрија. У Чагирској пећини Ненадерталци су користили оруђа и начине обраде камена готово идентичне европским.

Одакле су дошли људи који су живели у Денисовој пећини није до краја разјашњено, али је сасвим јасно да чагирски ненадерталци нису њихови потомци, наводи се у чланку.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“