У тексту се наводи да би у случају потенцијалног конфликта између Русије и САД концентрација битака била фокусирана на простору данашње Источне Европе, где се налази велики број речних водотокова. Према тим наводима, за евентуално слање појачања или за одступање копнених НАТО снага, ангажоване јединице ће морати да користе велики број мостова који немају већу носивост од 55 тона.
На тај начин већини основних борбених тенкова који се налазе у саставу оклопних јединица НАТО ће бити забрањено или пак веома ризично да прелазе преко ових мостова. Тенкови попут америчког M1 Abramsа, британског Challеngerа II, немачког Leopardа II па и француског Leclercа са својом масом превазилазе дозвољену носивост мостовних конструкција који се налазе на овом простору.
У тексту се такође наводи, да су мостови на простору Источне Европе после Другог светског рата грађени за совјетску оклопну технику коју су углавном чинили тенкови који нису прелазили масу од 45 тона. И без обзира на могућности америчких инжењеријских јединица да у сложеним условима направе понтонске мостове, питање је како би се то све одвијало када би се под снажном непријатељском ватром морале форсирати велике источноевропске реке.
Недавно смо писали о томе да је један од кључних задатака НАТО у потенцијалном рату са Русијом, ликвидација енклаве која се налази око града Калињинграда. Управо, сви ратни НАТО планови су фокусирани на разраду сценарија који би довели до брзог заузимања Калињинградске области. Највећа пажња западних обавештајних структура, али и различитих војних, економских, политичких експерата усмерена на ову област, где се покушава открити стварна снага и бројност руске армије у овој стратешки изузетно важној зони, која се налази у срцу Европе.