Руски копнени нуклеарни штит ће ускоро постати несаломив

Vitaly V. Kuzmin/vitalykuzmin.net
Русија ће за пет година завршити процес модернизације свога нуклеарног арсенала. Армија ће између осталог добити ракете чији укопани силоси могу да издрже први нуклеарни удар и да узврате другим ударом.

Русија интензивно модернизује свој нуклеарни арсенал. До 2024. године копнене трупе неће имати више ниједну стару нуклеарну ракету или возило које је произведено у СССР-у.

Држава је у ту сврху још почетком 2010-их издвојила око 360 милијарде долара.

Тако ће Русија комплетирати арсенал интерконтиненталних стратешких ракета копненог базирања у оквиру концепције „нуклеарног одвраћања“.

Руске нуклеарне ракете

Лансирање интерконтиненталне балистичке ракете „Топољ-М“ са космодрома Плесецк.

Према подацима изнетим на сајту „Стратешко нуклеарно наоружање Русије“, до почетка нове деценије у Русији је размештено 532 стратешка носача чији је укупан капацитет 2.100 нуклеарних пуњења (што се уклапа у билатерални споразум СТАРТ-3 између Русије и САД о смањењу офанзивног наоружања).

У овом тренутку Руска Федерација у свом арсеналу поседује следеће ракете:

46 тешких ракета Р-36М2 (SS-18);

2 система „Авангард“ (ракета УР-100НУТТХ, SS-19 Mod 4);

45 покретних копнених система „Топољ“ (SS-25);

60 система „Топољ-М“ са укопаним силосима (SS-27);

18 мобилних система „Топољ-М“ (SS-27);

135 мобилних и 14 укопаних система са ракетом РС-24 „Јарс“.

Планирано је да се ускоро „отпишу“ ракете Р-36М2 и „Топољ“. Њихово место ће заузети најновије ракете „Јарс“ (које ће бити размештене како у шахтама „претходних власника“, тако и на мобилним лансерима на точковима) и тешке ракете „Сармат“.

„Јарс“

„Ова ракета је специфична по томе што непријатељски системи противваздухопловне одбране не могу да предвиде путању њеног лета. ’Јарс’ не лети по класичној параболи него вијуга као ’змија’ у блиском космосу како непријатељ не би могао да израчуна где јој је циљ“, рекао је за портал Russia Beyond бивши војни аналитичар листа „Известия“ Дмитриј Сафонов.

Аутономни лансер мобилног копненог ракетног система „Јарс“.

По његовим речима, ова ракета има потпуно другачије моторе од претходног модела. Захваљујући њима „Јарс“ брже стартује из шахте и стално мења висину, правац и брзину лета у најближим слојевима атмосфере, те на тај начин збуњује непријатељске ПВО системе.

„Друга важна особина ’Јарса’ је то што ова ракета има шест самосталних самонавођених бојевих глава које се одвајају у лету и свака лети ’на своју адресу’“, додао је Сафонов.

Свака бојева глава је тешка 100 килотона. Ради поређења, нуклеарна пуњења која су Американци бацили на Хирошиму и Нагасаки била су пет пута слабија (приближно по 20 килотона).

„Сармат“

Ова ракета тешка око 100 тона може да прелети 17.000 километара. Конструисана је тако да може летети чак и преко Јужног пола, одакле је нико не очекује и где нема противракетног штита.

Тестирање тешке интерконтиненталне балистичке ракете „Сармат“.

„Ово оружје може да издржи први нуклеарни удар јер је поклопац укопаног силоса заштићен од директног поготка ракете. Системи за навођење су такође заштићени од дејства радиомагнетних таласа који служе за ометање“, рекао је за портал Russia Beyond војни аналитичар агенције ТАСС Виктор Литовкин.

„Сармат“ ће имати најмање 15 засебних нуклеарних бојевих глава са индивидуалним самонавођењем.

„Те бојеве главе су смештене у унутрашњости ракете као ’грозд’ од кога се у одређеном моменту одвајају и лете према земљи са нуклеарним пуњењем снаге 300 килотона“, додао је експерт.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“