Пет најгорих произвођача аутоматске пушке Калашњиков

На списку се налазе Кина, САД, Ирак, Етиопија и Пакистан. Свакој од ових земаља „Калашников.Media” је посветио посебан видео-материјал. Стручњак концерна „Калашњиков” Владимир Онокој није само навео најнеозбиљније произвођаче, него је издвојио и неке особине најнеуспешнијих страних верзија АК.

Кина

СССР је технологију производње АК предао Кини још 1956. године. Прве варијанте аутоматских пушака кинеске производње биле су сасвим солидне, каже Онокој. Међутим, почели су да се појављују и модели незадовољавајућег квалитета, код којих се, на пример, цев љуља у лежишту.

Временом у кинеским фабрикама су почели да разматрају могућности како да производњу АК учине рационалнијом, а варијанте које су осмишљене нису се увек показале оправданим. Пад квалитета оправдавала је ниска цена. Према речима стручњака концерна „Калашњиков”, док су се раније коришћене пушке АК на међународном тржишту продавале у просеку за 400 долара, кинески модел је коштао око 93 долара.

Кинески АК имају недостатака напретек: слаба повратна опруга, ломљива кочница, затварач који се лако распрсне, слаба густина погодака и много тога другог.

Ирак

Технологију производње АК Ирак је добио од Југославије, која никада није имала лиценцу за производњу овог оружја. „Ирачка аутоматска пушка је фактички пиратска копија пиратске копије”, изјавио је Владимир Онокој.

Током првих година производи фабрике код Багдада били су задовољавајућег квалитета. Али дуг рат са Ираном значајно је утицао на ирачку економију. До средине 80-их југословенски експерти су напустили Ирак, након чега је квалитет пушака значајно опао.

Ирачки АК немају хромирани канал цеви и зато брже рђају. Такође је било проблема са термичком обрадом ситних делова, због чега се, на пример, ломе нишани. Онокој каже му је једном у руке доспела ирачка пушка код које се оквир клатио у односу на вертикалу, што је онемогућавало његово пуњење мецима.

САД

На трећем месту нашле су се Сједињене Америчке Државе. На десетине америчких предузећа бави се производњом АК. Према речима Владимира Онокоја, на територији САД производе се како неке од најбољих, тако и неке од најгорих варијанти аутоматске пушке Калашњиков.

Првобитно су се производњом бавиле мале радионице које су правиле солидно оружје, али су њихови производи били скупи. Временом број произвођача је постао већи, па су се појавиле и једне од најгорих копија калашњикова на свету.

Један од произвођача била је компанија Inter Ordnance. Њене пушке имале су искривљене цеви, затвараче који се распадају, делове који испадају и сл. Још један неодговоран произвођач била је компанија Century Arms. „За њене АК кажу да су 'два у једном': и аутоматска пушка и ручна бомба. Од обичне гранате разликују се по томе што могу да експлодирају у сваком тренутку”, каже руски стручњак.

Етиопија

Производњу АК у Етиопији су, по свој прилици, покренули севернокорејски стручњаци. Етиопске аутоматске пушке су подложне корозији, имају деформисане спојеве и делове од пластике слабог квалитета. Чак и после 60 година оригинални совјетски АК изгледају и функционишу боље од њихових копија из Етиопије.

Пакистан

Прво место међу лошим копијама заузели су пакистански АК, произведени у малим радионицама. Владимир Онокој поделио је своје искуство са овим пушкама. Према његовим речима, од 30 ових пушака 20 њих је пуцало тако да је на растојању од 50 метара метак до мете стизао бочно. То се дешавало због примитивног начина производње цеви. Али човек то мора видети својим очима. 

„Аутоматска пушка Калашњиков није само оружје. Она често одражава историју земље у којој се производила, историју војних конфликата и индустрије”, закључује Владимир Онокој.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!