На интернет ресурсима се појавила нова фотографија на којој се види руски ловац пете генерације Су-57. Он је снимљен у моменту док је узлетао са једног од аеродрома на коме је авион базиран.
Претпоставља се да летелица са евиденцијским бројем „052“ поседује нову генерацију мотора (тзв. „друга етапа“) који су специјализовано развијенa за овај тип борбених авиона. Ови мотори се налазе у фази интензивних тестирања. Према првим показатељима, захваљујући примени савремених технологија снага новог мотора је значајно увећана. Тако нпр. у фази додатног сагоревања нови мотор који носи ознаку „модел 30“ је достигао снагу свог потиска од 18 тона (последње информације говоре да је овај мотор остварио потисак од чак 19,5 тона). Са оваквим перформансама руски мотор је снажнији од америчког аналога Pratt & Whitney F135 који је интегрисан на F-35. Ако се зна да је почетна верзија новог мотора остварила потисак од „свега“ 15 тона, ради се о изузетном технолошком пробоју. Рецимо температура гасова које механизми овог мотора без проблема могу да издрже, а који се стварају испред турбине мотора достижу читавих 1830 степени Целзијуса.Из ових показатеља можемо закључити да ће овај мотор омогућити руском ловцу Су-57 значајно већи ниво маневербилности у ваздуху и самим тим предност у односу на своје конкуренте.
Су-57 је руски вишенаменски борбени авион пете генерације, којег су развили ваздухопловни инжињери ОКБ Сухој. Он је намењен извршавању широког спектра задатака који се могу поставити испред једне ваздухопловне борбене платформе, као што је остваривање апсолутне ваздушне превласти изнад територије на којој се изводе активна борбена дејства, уништавање најразличитијих земаљских циљева и површинских бродова који су ојачани савременим противваздухопловним борбеним средствима, операције извиђања и надзора ваздушног простора на великим удаљеностима, уништавање командне инфраструктуре непријатеља итд.
Посебна пажња руских војних конструктора је усмерена на изградњу напредног ракетног наоружања класе „ваздух-ваздух“ које ће овој летелици обезбедити остваривање доминације у ваздушном простору. То се пре свега односи на развој суперманевришућих ракета кратког и средњег домета (Р-73/РВВ МД и К-77М/РВВ АЕ), али и ракете великог домета за напад на циљеве на даљинама 300+км као што је Р-37М. Поред реконфигурације њихових габарита и дизајна, посебна пажња је посвећена развоју нове генерације ултра-отпорних (на средства противелектронске борбе, прим.предовиоца) самонавођених бојевих глава високе осетљивости.