Свима је познато да је руска војна индустрија (поготову сектор који се бави производњом изузетно сложених система) веома добро развијена, и да многе државе желе да у свом арсеналу виде нове ракетне системе које управо производи ова држава. Недавно је руски представник војно-индустријског комплекса изјавио да је Кина од Русије већ набавила одређену количину далекометних ракетних система С-400 „Тријумф“, Поред НР Кине, за овај систем је витално заинтересована још једна многољудна и површински велика азијска држава. Наравно ради се о Републици Индији.
У међувремену руска војна индустрија и даље модернизује своје системе, који имају све боље параметре када је у питању ефективни домет ракета са активним радарским навођењем. Ипак тешко је у овом моменту рећи, да ли су кинески системи који су набављани у Русији, доведени на такав ниво.
Основни разлог велике заинтересованости различитих држава у свету за набавком ракетних система С-400 „Тријумф“ јесте сазнање да њихове ракете могу да погоде аеродинамичне циљева на даљинама и до 400км, што не може да уради ниједан ПВО систем који се данас производи у свету. Поред тога, руски систем у односу на своје америчке аналоге има већи домет и када је у питању зона пресретања балистичких ракета, што представља изузетно важну способност. Овај ракетни систем ће и у годинама које долазе бити основна база на којој ће почивати целокупан концепт руске противваздухопловне одбране.
Без обзира на то што је велики део кинеске противваздухопловне одбране опремљен домаћим средствима типа Хунци-9 (HQ-9), њихова цена коштања приликом саме производње је веома висока. Стога, ако Кина жели у потпуности да модернизује наоружање војске, цела операција са становишта финансирања може постати озбиљна главобоља. И раније је већи део кинеске ПВО био опремљен претходном генерацијом руских система С-300. Наредна генерација система која носи ознаку С-400 практично представља исти систем само дубоко унапређен. Његова цена израде у поређењу са кинеским аналогом Хунци-9 је значајно нижа. Поред тога, увођење страних противваздухопловних ракетних система може помоћи Кини да усвоји искуства других земаља, али и проучи технологију у циљу побољшања развоја и производње сопствених система противваздухопловне одбране.
Што се тиче ракетног система С-400, велики број војних експерата верује да би у реалном сукобу „Тријумф“ био веома убојит против специјалних летелица откривања и командовања („летећи радари“). Обарањем ових авиона у огромној мери би се компромитовао успех противниче авијације, тако да би армија која у свом наоружању има ракетни систем С-400 могла да задобије стратешку предност у потенцијалном сукобу.
Основни разлог за набавку ових система јесте њихова висока способност приликом извођења интензивне одбрамбене битке, али и организације снажног противудара по непријатељу који се налази на великим даљинама, као и ефикасног покривања зона изнад периферних делова НР Кине. На пример, кинеска армија са овим средствима може ефикасно да покрије зону која се налази изнад острвља Сенкаку која се налазе у Источном Кинеском мору, што је итекако важна чињеница.
Противваздухопловни ракетни системи са овако наглашеним техничко-тактичким способностима могу да послуже као квалитетно средство одвраћања када су у питању противнички авиони далекометног радарског осматрања (AWACS), као и различитих варијанти шпијунских летелица које оперишу далеко изван кинеског ваздушног простора. Када кинеска армија заврши комплетирање својих јединица овим системима, тада ће ратно ваздухопловство САД имати великих проблема да безбедно надгледа кинеске границе.
Руски противваздухопловни ракетни систем С-400 „Тријумф“ намењен је за борбу против свих савремених и перспективних средстава ваздушно-космичког оружја. Његов максимални хоризонтални домет је око 400км (ракета 40Н6Е), док по висини делује и до 35км.
Формацијски, у оквиру једног дивизиона се најчешће налазе 2-3 батерије овог система, са укупно 8-12 транспортно-лансирних јединица. Дакле, један дивизион у свом саставу има 48 ракета спремних за моментално дејство. Цео ракетни пук хипотетички може да нападне 96 ваздушних циљева непријатеља, у оперативном борбеном радијусу до 400км.