Српски „Панцир-С1“ без да пали радар самостално може да види борбени авион на даљини 25+ км?

Војска Србије је добила ПВО оруђе изузетне ватрене моћи који може на великим даљинама да детектује непријатеља у потпуно пасивном режиму рада. На овај начин он остаје невидљив за савремене системе детекције радарског излучења, који представља главни демаскирајући фактор који се веома лако неутралише, посебно у условима апсолутне доминације непријатеља у ваздушном простору. Због изузетно високог ризика од обарања, борбени авиони и ударни хеликоптери потенцијалног непријатеља неће улазити у рејон дејства овог система, него ће по циљевима које се налазе у зони његове одбране употребљавати далекометно ваздухопловно наоружање класе ваздух-земља, као и ударне или „камиказа“ беспилотне летелице.

Систем је своју респектабилну репутацију на светском нивоу стекао у Сирији приликом борбе против ударних бесилотних летелица и артиљеријских ракета са којима су радикални терористи стално покушавали да угрозе руску ваздухопловну војну базу „Хмејмим“. Посебно се издваја његова значајна улога приликог одбијања ваздушног напада на Сирију из априла месеца 2018.године, када су САД и њени савезници употребили велики број најсавременијих крстарећих ракета. Према званичним статистикама Министарства одбране Руске Федерације, овај систем је имао 92% успешности у борби против крстарећих ракета (BGM-109„Tomahawk“, SCALP, AGM-158 JASSM-ER, Storm Shadow).

Ради се о систему који једнако ефикасно може да ради у два режима рада, са укљученим радаром, али и без њега. Могућности умрежавања овог комплекса са осталим сегементима у систему одбране (радари и друге ватрене јединице) је веома широка и једноставна.

Овај систем поседује осматрачки и нишански радар. Зона детекције високо-осетљивог осматрачког радара 1РС1-1Е (пасивна фазирана антенска решетка) достиже око 80км. Објекте који имају радарску рефлексију еквивалента 2м² овај радар може да региструје на даљинама 32-35 км. Радар функционише у дециметарском дијапазону.

Захват и аутоматско праћење циља преузима изузетно снажан нишански радар 1РС2-Е „Шлем“ који се састоји од дводијапазонске радарске решетке. Овај радар ради у центиметарском и милиметарском дијапазону. Локатор милиметарског диапазона који је уграђен у радар обезбеђује проналазак и уништење циља са рефлексном радарском одразном површином од свега једног квадратног метра на удаљеностима до 30 км, док је највећа могућа граница откривања на удаљености до 36 км. Радар карактерише изузетно висока отпорност на електронско ометање од стране непријатеља.

Поред сопствених радарских могућности за детекцију различитог спектра циљева, систем 96К6 „Панцир С1” може да добија податке о ситуацији у ваздушном простору и из читавог низа других радарских станица које формацијски не припадају ракетној батерији састављеној од ових оруђа. На пример, они могу да буду увезани и са главним радаром који дејствује у склопу ракетног дивизиона ПВО/ПРО система С-400 „Тријумф“, и да у реалном времену примају податке о циљевима који се налазе на даљинама већим од 400-500км. На овај начин се додатно повећава ефикасност ових система када је у питању „фокус“ на одређене коридоре ваздушног простора, на којима се са великом сигурности може очекивати појава непријатељских летелица, и у складу са тим организовати њихов свечани дочек.

За рад у пасивном режиму рада који је веома ефикасан када се изводе заседна дејства, систем употребљава изузетно моћну опто-електронску станицу за детекцију и навођење ракета на циљ са инфрацрвеним пеленгатором. Овај комплекс ради у краткоталасном и средњеталасном инфрацрвеном опсегу, и у стању је да детектује циљ еквивалента вишенаменског ловца F-16 на даљини и до 26км. Поред тога ова станица је у стању да открије и разне врсте ракета (крстареће, противрадарске) на даљинама 14-15км, као и једреће авио-бомбе на даљини и до 10км. При томе нема никаквог емитовања електромагнетних таласа, тако да је систем невидиљив за локаторе (ловци на радаре) који се налазе у непријатељским летелицама и које по правилу носе противрадарске ракете. Опто-електронски систем може да ради у мануелном или аутоматском режиму рада, а слика се у реалном времену преноси на изузетно прегледне мониторе преко којих посада управља целим системом.

Што се тиче Војске Србије, батерија ракетних система 96К6 „Панцир С1” ће по свему судећи ући у састав 250.ракетне бригаде Војске Србије која је непосредно одговорна за одбрану ваздушног простора изнад српске престонице, али и ширег рејона централне Србије. Ова бригада у свом саставу има и старе совјетске системе С-125М1Т „Нева“ као и самоходне гусеничаре са ПВО ракетама 2К12 „Куб“. Све задатке које могу да обаве ови системи, може да обави и „Панцир-С1“ иако се ради о средству кратког домета. Наравно, његов технолошки ниво је далеко супериорнији од ових времешних машина, укључујући ту и његову мобилност и укупну ватрену моћ.

Увођење овако модерног вишеканалног ПВО система у формацијски састав ове бригаде, озбиљно ће повећати њен борбени потенцијал, посебно када је у питању одбрана најважнијих војних и цивилних објеката, као и јединица на маршу, од масовне употребе беспилотних летелица и крстарећих ракета.

Због изузетно високог ризика од обарања, борбени авиони и ударни хеликоптери условног непријатеља неће улазити у рејон дејства овог система, већ ће за пробијање његове одбране употребљавати далекометно ваздухопловно наоружање класе ваздух-земља или ударне беспилотне летелице (+ камиказа бпл). Такође, због свог прилично снажног артиљеријског наоружања које се састоји од аутоматских топова велике брзине паљбе 2А38М са муницијом кал. 30х165мм, систем се хипотетички може употребити и за дејство против земаљских циљева. Међутим, због слабе оклопне заштите и ограниченог домета својих топова (ефективни домет за циљеве на земљи не прелази 5,000 метара) није препоручљиво да се овако софиситициран и вредан систем исувише приближава првој линији фронта и употребљава приликом непосредне ватрене подршке трупама на земљи (иако нема никакве сумње да би његово дејство генерисало додатни морал код пешадијских јединица). Ово је посебно важно из разлога масовне појаве „снајперски прецизних“ противтенковских вођених система који су данас постали прави хит и веома доступни бројним терористичким организацијама (TOW, Milan, Фагот, Конкурс, Корнет) домета 5 и више километара, а чији би погодак без икакве дилеме био фаталан када су у питању ова средства.

96К6 „Панцир С1” је противваздухопловни хибридни ракетно-топовски систем кратког домета. Он је намењен за заштиту цивилних и војних објеката од напада свим савременим и перспективним средствима ваздушног напада. Ефикасан је у свим метео условима без обзира на доба дана (дан/ноћ), при масовној употреби противничких система за противелектронску борбу.Ракетама може да гађа циљеве на даљини 20 км/ висини 15 км, док топовима покрива даљину до 5.000 метара. Топови дејствују брзином од око 4,800 граната у минути. Захваљујући својој универзалности систем се може употребити и против копнених и надводних циљева.Процене су да је за потребе Војске Србије неопходна набавка минимум 5 ракетних батерија са око 30 јединица самоходног ПВО система 96К6 „Панцир С1”.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!