За безбедан и ефикасан лет у ноћним условима, посада хеликоптера употребљава наочаре за ноћно летење ОСН-1 или ОСН-2 (произвођач ових средстава је московска специјализована компаније „Геофизика-АРТ“). Ова опрема омогућава хеликоптерској посади да се добро оријентише у простору, да у условима потпуног мрака безбедно полети и великом брзином се креће непосредно изнад тла где има много вертикалних препрека, да изврши безбедно слетање на неприремљене површине, да јасно види унутрашњост кокпита са свим контролно-управљачким инструментима и сл.
Овај прибор се качи на кацигу пилота / оператора и опремљен је уређајем за појачавање светлости треће генерације. У стању је да веома ефикасно види природне и вештачке препреке на даљинама 0.5-1.0км као што су разни струјни далеководи, кровови кућа и зграда, антене, димњаци, дрвеће, рељефне контуре (брежуљци, брда, пустињске дине). На пример, приликом тестирања овог прибора руска посада на ударном хеликоптеру Ми-28Н је могла да види врх планине Елбрус на даљини од 110км.
На специјално прилагођеном војном полигону „Пасуљанске ливаде“ недавно је организована вежба са бојевим гађањем на којој су учествовале српске посаде са хеликоптерима Ми-35М. Поред вођених ракета 9М120 „Атака“ испробана је и најновија модернизација српске војне индустрије. У питању су невођена ракетна зрна С-8КОМ.
У плану је да се са овим ракетама опреме ваздухопловне јединице Војске Србије које се тренутно налазе у фази убрзане обнове. Невођена ракетна зрна (С-8 КОМ) ће посебно бити интересантна за наоружавање борбених хеликоптера. Руски аналитичари сматрају да се овај тип наоружања класе ваздух-земља изванредно показао током ратних операција у Сирији (али својевремено и Авганистану1), и да поседује висок потенцијал за даљу модернизацију.
Ради се о пројектилу који је модернизован на бази совјетске/руске ракете С-8, која се масовно користи у руској армији. Са њом су опремљени практично сви борбени хеликоптери, укључујући и оклопљене „јуришнике“ Су-25. То је неуправљиви пројектил, који је посебно ефикасан у борби против непријатељске живе силе, која се налази на отвореном простору или у заклонима. Ове невођена ракетна зрна могу да нанесу приличну штету и механизованим ешелонима непријатеља, који се састоје од борбених возила пешадије или оклопних транспортера-преноси интернет портал Marsonline.
Конкретно, српска верзија ракете се налази у понуди компаније СДПР. Њена калибар је остао идентичан као код оригинала, и износи 80мм. Укупна маса не прелази 12кг, што јој омогућава да развије суперсоничну брзину на кратким раздаљинама. Наиме ова ракета може да лети брзином од 610 м/сек. и по том елементу је бржа чак и од Атаке (550м/сек).
Ефективни домет српске верзије ракете ће највероватније износити 4,000+ метара. Оно што је веома важно, њена кумулативно-разорна бојева глава ће бити у стању да пробије око 400мм оклопа. На овај начин се из ваздуха могу напасти и најосетљивије зоне када је у питању оклопна заштита тенка (врх куполе). Тако да се са релативно јефтиним средством може уништити тенк који кошта неколико милиона америчких долара.
Српски инжењери раде и на високопрецизној верзији ове ракете. Она ће се на циљ наводити помоћу ласерског снопа (полуактивно навођење). Вероватно ће се извести о одређене конструкционе измене када је у питању дизајн саме ракете, јер ће она морати да има одређена маневарске карактеристике ради корекције њеног лета приликом прецизног навођења на циљ. Ово ће прилично да увећа борбену ефикасност оружја, посебно када је у питању дејство против тачкастих циљева као што су нпр.тенкови, упоришне тачке и сл.
1 Процене су да је у Афганистану ангажовано око 250 „летећих тенкова“ који су учествовали у акцијама ракетирања непријатељских позиција. Они су најчешће дејствовали у пару, са висине од 1300-1500 метара, приликом чега су засигурно нанели највећу количину штете ако се узме у обзир укупан број непријатељских губитака током целог рата. Бојева глава невођене ракете С-8 је имала способност да у радијусу 15-17 метара неповратно уништи огроман проценат непријатељске живе силе.