Коме је Русија прошле године продавала оружје, и која војна техника је у питању?

Председник Русије Владимир Путин је почетком априла сумирао резултате војнотехничке сарадње Руске Федерације на међународном нивоу. По његовим речима, Москва је у 2019. години испоручила својим партнерима наоружање и технику у вредности од око 15 милијарди долара. Укупан портфолио наруџбина у априлу 2020. године вреди преко 55 милијарди долара, а за руско оружје заинтересовано је око 100 земаља широм света.

„Нама у прилог свакако иде успешно искуство примене нашег оружја у ратним дејствима. Конкретно, то оружје се сјајно показало у Сирији. Његова ефикасност, прецизност, поузданост и једноставност у руковању су квалитети који формирају потражњу на светском тржишту наоружања“, нагласио је председник РФ.

Русија у овом тренутку заузима друго место у свету по извозу наоружања. Вашингтон је на том тржишту највећа конкуренција Москви. Руски експерти за оружје тврде да Русија сада јача своје позиције и на тржиштима где доминирају Американци.

Утовар делова зенитних ракетних система С-400 „Тријумф у авион Министарства одбране РФ ради испоруке Турској у оквиру уговора о усавршавању противваздухопловног система ове земље.

Министарство одбране РФ/Sputnik

„Руска војноиндустријска предузећа стално допуњавају каталог извозних производа војне намене и додају у њега нове моделе – средства противваздухопловне одбране (ПВО), вишецевне лансере ракета, борбена возила, средства за борбу против беспилотних летелица и још много тога. Захваљујући тим напорима Русија је током протеклих година учврстила своје позиције у југоисточној Азији, на Блиском истоку и у Африци“, каже се у саопштењу државне корпорације „Ростех“.

Ко је шта купио од Русије?

У последње време је Москва направила преко 630 вишенаменских ловаца Су-30, како за руске Ваздушно-космичке снаге, тако и за армије Алжира, Јерменије, Кине и Индије.

Највећи број авиона Су-30 је отишао у Индију, којој је продато преко 300 ових летелица. Поред тога, Њу Делхи у свом арсеналу поседује 41 палубну верзију ловца МиГ-29К/КУБ. Тај авион се толико допао Индусима да руководства двеју земаља преговарају о испоруци још 21 оваквог ловца, и то по хитном поступку. У овој фази преговора није обелодањена вредност уговора.

Припадници индијског ратног ваздухопловства марширају испред ловаца Су-30МКИ „Сухој“ на генералној проби параде поводом Дана ратног ваздухопловства на ваздухопловној бази Хиндон у Газијабаду, у предграђу Њу Делхија.

AFP

Упоредо са тим Москва преговара са Кином, Египтом, Уједињеним Арапским Емиратима и Турском о испоруци ловаца Су-35 генерације „4++“.

Анкара је прошле године постала можда и главни партнер Русије у том погледу. Као чланица НАТО-а и кључни купац америчког оружја Турска је 2019. године међу првима добила системе противваздухопловне одбране С-400 „Тријумф“. Анкара је купила четири батерије ових ракетних ПВО система у вредности од око 2,5 милијарди долара.

Свака батерија има по четири самоходна лансера, са по четири ракете. Дакле, једна батерија има укупно 16 ракета-пресретача које могу да обарају ловце пете генерације и крстареће ракете у радијусу од 200 километара.

Возило за транспорт и пуњење ракета који је део комплета ракетног ПВО/ПРО система С-400 "Тријумф". Фотографија коју је Министарство одбране Турске направило и објавило 27. августа 2019. године

AFP

Овде није урачунат резервни комплет ракета који је такође обухваћен уговором и поменутом сумом, и који ће бити размештен у оквиру ових састава. Поред тога, уговором је обухваћено и неколико возила за транспорт и пуњење, а такође и радари, командни центар и читав низ возила за логистику. Поред свега тога, у Русији ће се обучавати турски "ракеташи" који ће руковати овим системима.

Москва сада покушава да преотме Вашингтону и Уједињене Арапске Емирате, који су такође амерички партнер. Ова земља је почетком 2000-х купила преко хиљаду руских лако оклопљених борбених возила пешадије БМП-3. На изложби наоружања IDEX 2019 Абу Даби је потписао уговор о модернизацији тих возила вредан 2,71 милион долара. Тешко је рећи нешто детаљније, јер остали подаци нису обелодањени.

Борбено возило пешадије БМП-3.

Антон Новодережкин/TASS

Напоредо са тим Москва упорно предлаже Абу Дабију свој нови пројекат за заштиту од беспилотних летелица и нисколетећих циљева. Реч је о ПА топу АУ-220 са артиљеријским пројектилима калибра 57 милиметара, који је веома ефикасан против ваздушних објеката.

Москва је и са Ираком склопила уговор о испоруци тешких вишецевних лансера ракета ТОС-1А „Солнцепек“, хеликоптера Ми-28Н и Ми-35, артиљеријско-ракетних ПВО система „Панцир-С1“ и тенкова Т-90. Све је коштало укупно 1,7 милијарди долара.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!