Коме је Русија прошле године продавала оружје, и која војна техника је у питању?

AFP
Русија је по извозу оружја друга земља у свету. Најубојитију руску технику је прошле године купила земља која је чланица НАТО-а.

Председник Русије Владимир Путин је почетком априла сумирао резултате војнотехничке сарадње Руске Федерације на међународном нивоу. По његовим речима, Москва је у 2019. години испоручила својим партнерима наоружање и технику у вредности од око 15 милијарди долара. Укупан портфолио наруџбина у априлу 2020. године вреди преко 55 милијарди долара, а за руско оружје заинтересовано је око 100 земаља широм света.

„Нама у прилог свакако иде успешно искуство примене нашег оружја у ратним дејствима. Конкретно, то оружје се сјајно показало у Сирији. Његова ефикасност, прецизност, поузданост и једноставност у руковању су квалитети који формирају потражњу на светском тржишту наоружања“, нагласио је председник РФ.

Русија у овом тренутку заузима друго место у свету по извозу наоружања. Вашингтон је на том тржишту највећа конкуренција Москви. Руски експерти за оружје тврде да Русија сада јача своје позиције и на тржиштима где доминирају Американци.

Утовар делова зенитних ракетних система С-400 „Тријумф у авион Министарства одбране РФ ради испоруке Турској у оквиру уговора о усавршавању противваздухопловног система ове земље.

„Руска војноиндустријска предузећа стално допуњавају каталог извозних производа војне намене и додају у њега нове моделе – средства противваздухопловне одбране (ПВО), вишецевне лансере ракета, борбена возила, средства за борбу против беспилотних летелица и још много тога. Захваљујући тим напорима Русија је током протеклих година учврстила своје позиције у југоисточној Азији, на Блиском истоку и у Африци“, каже се у саопштењу државне корпорације „Ростех“.

Ко је шта купио од Русије?

У последње време је Москва направила преко 630 вишенаменских ловаца Су-30, како за руске Ваздушно-космичке снаге, тако и за армије Алжира, Јерменије, Кине и Индије.

Највећи број авиона Су-30 је отишао у Индију, којој је продато преко 300 ових летелица. Поред тога, Њу Делхи у свом арсеналу поседује 41 палубну верзију ловца МиГ-29К/КУБ. Тај авион се толико допао Индусима да руководства двеју земаља преговарају о испоруци још 21 оваквог ловца, и то по хитном поступку. У овој фази преговора није обелодањена вредност уговора.

Припадници индијског ратног ваздухопловства марширају испред ловаца Су-30МКИ „Сухој“ на генералној проби параде поводом Дана ратног ваздухопловства на ваздухопловној бази Хиндон у Газијабаду, у предграђу Њу Делхија.

Упоредо са тим Москва преговара са Кином, Египтом, Уједињеним Арапским Емиратима и Турском о испоруци ловаца Су-35 генерације „4++“.

Анкара је прошле године постала можда и главни партнер Русије у том погледу. Као чланица НАТО-а и кључни купац америчког оружја Турска је 2019. године међу првима добила системе противваздухопловне одбране С-400 „Тријумф“. Анкара је купила четири батерије ових ракетних ПВО система у вредности од око 2,5 милијарди долара.

Свака батерија има по четири самоходна лансера, са по четири ракете. Дакле, једна батерија има укупно 16 ракета-пресретача које могу да обарају ловце пете генерације и крстареће ракете у радијусу од 200 километара.

Возило за транспорт и пуњење ракета који је део комплета ракетног ПВО/ПРО система С-400

Овде није урачунат резервни комплет ракета који је такође обухваћен уговором и поменутом сумом, и који ће бити размештен у оквиру ових састава. Поред тога, уговором је обухваћено и неколико возила за транспорт и пуњење, а такође и радари, командни центар и читав низ возила за логистику. Поред свега тога, у Русији ће се обучавати турски "ракеташи" који ће руковати овим системима.

Москва сада покушава да преотме Вашингтону и Уједињене Арапске Емирате, који су такође амерички партнер. Ова земља је почетком 2000-х купила преко хиљаду руских лако оклопљених борбених возила пешадије БМП-3. На изложби наоружања IDEX 2019 Абу Даби је потписао уговор о модернизацији тих возила вредан 2,71 милион долара. Тешко је рећи нешто детаљније, јер остали подаци нису обелодањени.

Борбено возило пешадије БМП-3.

Напоредо са тим Москва упорно предлаже Абу Дабију свој нови пројекат за заштиту од беспилотних летелица и нисколетећих циљева. Реч је о ПА топу АУ-220 са артиљеријским пројектилима калибра 57 милиметара, који је веома ефикасан против ваздушних објеката.

Москва је и са Ираком склопила уговор о испоруци тешких вишецевних лансера ракета ТОС-1А „Солнцепек“, хеликоптера Ми-28Н и Ми-35, артиљеријско-ракетних ПВО система „Панцир-С1“ и тенкова Т-90. Све је коштало укупно 1,7 милијарди долара.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“