Још као дечак сам се интересовао за све што има везе са војском. Занимали су ме извиђачи, снајперисти, диверзанти... Као успутна дисциплина ми је постала занимљива и тема преживљавања.
Андреј Јермосов
Из личне архивеПре 20 година сам почео да тренирам борбу прса у прса. И то се у суштини третирало као екстремна ситуација у којој треба преживети. Због тога је техника и усмерена на брзо онеспособљавање противника, а не на међусобно „џапање“. Напоредо са тим сам почео да скупљам предмете за свакодневну употребу који ће бити крајње неопходни кад наступи апокалипса.
Сада у резерви имам 1.000 кутијица шибица, 100 свећа, исто толико завоја, 10 џепних ножева и лампи. У свом арсеналу имам и петролејку и плинску боцу са гориоником, наоштрен војнички ашов, а иза кућишта компјутера скупља прашину челична секирица. Увек уз себе имам и неколико комплета шиваћих игала, за сваки случај.
Кад су се појавиле вести о корона вирусу постепено сам почео да допуњавам резерве житарица и филтера за воду, и постепено купујем гориво за петролејке.
У текућој ситуацији важи правило за рад са изворима радијације – треба се налазити што даље од извора заразе, тј. седети код куће.
Понекад излазим напоље, али поред обичне маске имам и маску за очи, јер вирус може ући кроз слузокожу ока. Преко одела понекад носим огртач од целофана као заштиту од кише, и увек кад се вратим кући оперем га у кади.
Данас се заиста треба треба побринути о свом здрављу, јер још нисмо стигли до максимума ширења корона вируса. И код нас ускоро могу да се појаве камиони са лешевима. Али чини ми се да је наша земља боље од свих осталих припремљена за преживљавање. Имамо сопствену нафту и гас, сопствене намирнице, и на крају крајева, сопствене тенкове којима можемо да бранимо све те резерве.
Све је ово почело пре 10 година. Не могу тачно да кажем шта ме је конкретно подстакло да уђем у ту супкултуру усамљеника. Све је некако ишло у том правцу. Увек сам хтео да будем прави мушкарац који је спреман на све, независно од ситуације.
Андреј из Краснодара
Из личне архивеКад ми је било 20 година поставио сам себи задатак да идем у пешачке походе кад год се пружи прилика. Човек се тако челичи и стиче корисне навике. У походима стално проверавам нову опрему, навикавам се на ношење великог терета, сам постављам шатор, распаљујем ватру и тражим воду и храну.
И кад није никаква криза ја увек понесем џепни нож, мултитул и лампу кад кренем напоље. Кад уђем у било коју зграду најпре тражим где је истакнут план евакуације, трудим се да га запамтим, гледам где се налази најближи апарат за гашење пожара, уколико затреба.
Прво што сам урадио кад сам сазнао за „нерадни месец“ [реч је о режиму самоизолације који је у Русији уведен од 23. марта – прим. ред.], брзо сам скупио ствари и отишао у своју кућицу изван града. Тамо имам подрум и у њему конзерве и конзервирано поврће, а у близини је речица у којој ловим рибу. Саветујем свима који имају кућу на селу да се опскрбе намирницама и оду тамо, јер се не зна колико ће ово потрајати.
Виктор Барљин
Из личне архивеУ мом детињству није било мобилних телефона. Да бих се некако разонодио стално сам залазио у некакве јаруге близу куће мојих родитеља у Самарској области (1.000 км од Москве). Увек сам се враћао изгуљен и изгребан. У средњошколском узрасту сам пронашао некакво упутство за преживљавање, па сам према инструкцијама направио непромочиве шибице и канап од пластичне флаше. После тога сам се заинтересовао за ножеве, најпре за прикупљање личне колекције, а затим и за оштрење.
Виктор Барљин
Из личне архивеНегде са 18 година сам почео да правим свој „ургентни“ ранац за случај катастрофе. У њему је нож, резервни веш, топла дуксерица, резерве хране и воде, шибице, копије докумената, новац, стандардна мини апотека, лампа и прибор за хигијену. Без тог ранца сам почео да се осећам као без одела, и већ годинама га вучем са собом сваки пут кад изађем из стана.
Студирао сам металургију на нашем локалном универзитету, али често сам изостајао са наставе. Уместо тога сам учио како да распалим ватру помоћу кресива, вате, презерватива, леда, пластичне флаше и других предмета. Током студија сам завршио и курс за спасиоца и рониоца.
Виктор Барљин
Из личне архивеЖена је и пре свадбе имала разумевања за моја интересовања, али су се њени родитељи нашли у чуду када сам им приликом упознавања поклонио две гас-маске и предложио да заједно одржимо тренинг преживљавања. Сећам се да су били запањени. Учтиво су одбили мој предлог.
Али зато жена и ја са децом већ четири године неколико пута годишње вршимо „вежбовну евакуацију“. Ја их будим ујутру, сви заједно убацимо у ранчеве оно најпотребније (резервни веш, топло одело, документа и новац), седнемо у ауто и возимо се до шуме. Тамо је река и поред ње унапред припремљен гумени чамац. Њиме се пребацимо на другу обалу и одатле пешке до наше куће, где имамо све што је неопходно – храну, лекове и резерве оружја. Ти тренинзи су ретки и зато их деца доживљавају као некакву авантуру.
Виктор Барљин
Из личне архивеСада смо још увек у граду, али уколико избије „бунт због глади“ одмах се евакуишемо у кућу изван града, што даље од свих људи.
Поред тога, пре осам година сам отворио малу интернет-продавницу, у којој продајем све што је потребно за преживљавање. Нисам имао много клијената, али чим су се појавиле вести о корона вирусу одмах сам распродао све гас-маске и ножеве.
Можда ће ти ножеви људима ускоро затребати. Људи су већином радили „на црно“ [у Русији је 2019. године било 13 милиона нерегистрованих запослених, тј. 18% укупне радне снаге у земљи, према подацима које износе РИА „Новости“ – прим. ред.], тако да су сада многи остали и без дотација за незапослене и без плате. Ако се ускоро ништа не промени народ ће почети да пљачка супермаркете.
Затим ће се људи поделити на велике и мале групе и заједнице које ће се међусобно сукобљавати. Појавиће се олош који осећа да се ближи анархија, разне групе ће заузети територије са ресурсима и настаће покољ гори од сваке зомби апокалипсе.
У државу се не треба много уздати, ни у случају са корона вирусом нити у било којој другој ситуацији. У време СССР-а смо имали наставу из Основа безбедности живљења. Ђацима је мерен обим главе и рачуната величина заштитних и гас-маски. Поред тога, прављени су бункери и пуњени резервама намирница. А данас? Запитајте се знате ли у каквом стању је склониште у школи коју похађа ваше дете? Не знате? Ето видите.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
