Шпански лист ABC писао о предностима совјетске аутоматске пушке АК-47 у односу на америчку M16

Слободан Ђукић

Деценије успешне употребе совјетске пушке АК-47 су довеле до тога да она постане симбол савршенства када је у питању стрељачко оружје. И она заиста то и заслужује. Пушка који је креирао чувени совјетски/руски конструктор Михаил Калашњиков, се показала као далеко поузданије оружје у Вијетнамском рату у односу на америчког аналога М16. Амерички конструктори су улагали ванредне напоре не би ли некако своју исувише „нежну и захтевну“ пушку оспособили за веома захтевне климатске услове какви се јављају у џунглама Вијетнама, где је робусни АК напросто бриљирао.

О овоме је укратко писао Мануел Вилаторо, новинар шпанског листа ABC , који је упоредио две легендарне аутоматске пушке.

Аутоматска пушка коју је конструисао чувени совјетски и светски конструктор Михаил Калашњиков, је ушла у наоружање совјетске армије у јеку конфликта између Истока и Запада. Она се брзо рашилирила и по осталим армијама које се се налазиле у оквиру Варшавског уговора, затим савезницима СССР-а који су се налазили широм света на простору Африке, Азије и Латинске Америке. Све ово се дешавало 10-15 година, пре него што се у Војсци САД појавила аутоматска пушка М16 – која је како аутор наводи била „технолошко чудо“ тог времена, међутим код кога се током експлоатације појавио велики број проблема.

Совјетска аутоматска пушка и севернокорејска верзија направљена на његовој основи се широко користила и у Вијетнаму-наводи интернет портал РГ.Аутор у свом тексту цитира историчара Макса Хастингса који је написао књигу „Рат у Вијетнаму“, у којој се напомиње да се совјетски АК идеално показао за време борби у вијетнамским џунглама. Он се скоро никада (мисли се на АК) није „главио“, наводи амерички историчар. Дејствовао је и у најтежим климатским условима: „Радило се о веома поузданом оружју, које се састојало од свега осам расклопивих елемената који су међусобно одлично функционисали, и притом трпели велике нечистоће. Поред тога, аутоматску пушку је било веома једноставно користити у режиму рафалне паљбе. Њено превођење у борбену позицију је било веома брзо. Главна предност код употребе совјетске пушке АК-47 је био и изузетно једноставан програм борбене обуке, коју је врло брзо могао да савлада и неписмени сељак. Једноставно, пушка је била убојита и у условима поптуног недостатка њеног одржавања“ – наводи се у материјалу који је пренео интернет портал ИноСМИ.Још једна предности АК-47 је била његова мала тежина. Наиме празна аутоматска пушка је тежила 3,8 кг, док је брзина паљбе достизала 600 метака у минуту. Користила је снажан метак калибра 7,62х39мм.

Америчко Министарство одбране није имали ништа што би могло да парира појави ових пушака. За хитно решавање овог проблема контактирана је чувен компанија „Колт“ која је конструисала своју верзију аутоматске пушке под ознаком AR-15. Прва тестирања у борбеним условима (Вијетнам) показали су да пушку краси висока прецизност и ергономичност, након чега је Пентагон наручио преко 100 хиљада ових пушака под ознаком М16.

 „На папиру (и на полигонским вежбама где владају идеални услови) М16 је имала боље карактеристике у односу на совјетског аналога. Метак калибра 5,56х45мм је било мањи и лакши, што је у пракси стварало значајну предност када је у питању прецизност паљбе – ефективни домет овог оружја је био 550 метара, док је АК-47 најбоље резултате постизао на „свега“ 300 метара. Смањени габарити метка су омогућавали војнику да понесе далеко више муниције, него у стандардним условима“- напомиње се у материјалу.

Совјетска аутоматска пушка је био непрецизнија, и требало јој је далеко више барута да кроз своју цев „истера“ теже зрно. Све ово је стварало већи трзај. Ово је доводило до губљења драгоцених секудни приликом нишањења, које се јављало приликом паљбе.

Развојни инжењери аутоматске пушке М16 су покушали да ово оружје учине и значајно лакшим. Они су већину металних и дрвених елемената заменили са њиховим пластичним (композитним) аналозима који су прављени од стаклених влакана. Међутим, ова технолошка интервенција је довела до значајног усложњавања њене производње.

 „Ускоро је постало јасно, да је у климатским условима какви владају у Вијетнаму америчка аутоматска пушка М16 практично бескорисна. Дефекти у њеној конструкцији су доводили до сталног унапређења оружја што је довело до поскупљења њене производње. Као прво, аутоматска пушка је била веома сложена за експлоатацију. Да би је неко употребљавао он је морао да прође курс специјалне обуке. Друго, код ове пушке је долазило до честих блокада приликом борбе (застој услед заглављивања чауре). Овај проблем се код ове пушке јаваљао 2х чешће него код совјетске аутоматске пушке АК-47. Пушка се морала редовно чистити, а током њене експлоатације стрелац је стално морао да води рачуна да не дође у контакт са водом и прљавштином“- напомиње аутор.

Како преноси историчар, у првим месецима рата код америчких војника који су добили ове пушке није било адекватних комплета за њено чишћење. Они су морали да користе приручна средства, која нису давали никаквог ефекта.Од првих две хиљаде аутоматских пушака М16 који се испоручене јединицама америчке војске у Вијетнаму, свака седма је имала неки дефект и била неупотребљива. Да ви се избегла брука међународних размера, Пентагон је једноставно овај проблем гурнуо под тепих, оптужујући сопствене војнике да се недовољно брину о новом оружју.

Према званичним подацима, сви војници су били веома задовољни усвајањем нове пушке у редове америчке војске. Они који се нису могли уздржати од критике били су процесуирани. Ипак, и поред страховладе која је завладала у редовима америчке војске која је била распоређена у Вијетнаму, прве информације о лошим карактеристика нове пушке су ипак допрле до медија. Тако је по сведочењу једног морнаричког пешадинца (маринца) чија јединица је задужила серију пушака М16 произведених 1967.године, свега 25% било исправно. На овакве информацији амерички официри нису имали одговор, и на бројна новинарска питања су само слегали раменима.

 „Конструкторима америчке компаније „Колт“ је успело да делимично отклоне идентификоване недостатке. Међутим, колико год да су ремонтовали ову пушку, утезали је и дорађивали, она једноставно није била намењена за ратовање у вијетнамским џунглама. Њој су одговарали услови који су карактеристични за простране америчке равнице, или континенталне делове Европе које одликује повољна клима“- наводи се у публикацији.

Аутор наводи, да је у наредним деценијама проведено много експеримената како би се доказало да совјетска аутоматска пушка АК није тако поуздана како се веровало. На пример, 2013. године, телевизијски канал Discovery је подвргао ову пушку „нехуманом“ тестирању. Пушка је зароњена у воду и „уваљана“ у блато. Преко ње је неколико пута прешао и аутомобил. Међутим, упркос свим покушајима да се пушка колоквијално речено „убије“ ,она је и даље била „жива“. Робусни „Калашњиков“ је на опште изненађење наставио и даље да пуца.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“