У овим активностима руски спецназ употребљава најмодернију технику која се појачано уводи у ове саставе у задњих неколико година, али и њене перспективне моделе који се и даље налазе у процесу развоја. У акцијама откривања се све масовније користе извиђачке беспилотне летелице опремљене снажним опто-електронским уређајима и све већом аутономијом лета, уређаји за ноћно осматрање, различити типови сензора који детектују кретање у одређеним зонама, високосетљиви пријемници акустичних сигнала....
На фотографији се налази снајпериста који је наоружан модернизованом снајперском пушком СВДМ у калибру 7,62х54R, где се додавањем пикатини шина могу сместити различити тактички додаци. Обучени снајпериста са овом пушком може да оствари изузетне резултате на даљинама и до 800 метара. Као што видимо пушка је офарбана у загаситу шему боја која је додатно „маскира“ у рукама стрелца. Пушка на себи има делове које су направљени од полимера, додате су расклопиве тактичке ножице за бољу фиксацију оружја приликом гађања из лежећег става, кундак је преклопни и опремљен адекватним штитником, на њима се налази последња генерација дневно/ноћних нишанских уређаја.
Оно што је карактеристично за противтеророистичке саставе је да њихови припадници током својих акција користе пригушено оружје. Углавном се ради о искусним људима који су прошли сложену извиђачку обуку на брдско-планинском терену. Њихова главна карактеристика је нечујно кретање приликом извођења својих задатака. Велики део својих мисија реализују у ограниченим оптичким условима, тачније ноћу.
По откривање скровишта са терористима који се углавном састоје од шатора, шумских бивака, ископаних подземних просторија, ове групе у највећој тишини опкољавају ову локацију. Употребом опто-елекронских средстава се утврђује њихова бројност, наоружање са којим су опремљени, као и њихова активност. Понекад се акција не изводи одмах, него се прати њихово кретање у циљу откривања њихове шире мреже. Када се исцрпе сви обавештајни подаци, специјална група на најпогоднијем месту организује заседу и неутралише терористичку претњу.
Поред ове модификације снајперске пушке СВДМ руске специјалне јединице употребљавају и модел пушке великог калибра СВДК (скр. од Снайперская винтовка Драгунова крупнокалиберная). Ова пушка користи зрно калибра 9,3×64 мм 7Н33, који има изузетне балистичке карактеристике. Наиме, зрно овог калибра генерише енергију од 4920 Џула, и способно је да са раздаљине од 200 метара пробије челичну плочу дебљине 10мм.
За разлику од стандардне снајперске пушке СВД, ова пушка има нешто већу тежину, која без оптичког нишана и ножица за ослањање достиже 6,5 кг. За њу је развијен и нови оптички нишан мод. 1П70 „Хиперон“ који даје далеко квалитетније резултате на даљинама већим од 800м. Захваљујући балистичким карактеристикама снајперске муниције 7Н33, као и квалитету саме пушке СВДК, ово оружје може да пробије сваки тип балистичке заштите на даљини и до 600 метара, укључујући и лакооклопљена борбена средства.