Радар који детектује гранату у лету: Руски падобранци испробали нову борбену технику

Слободан Ђукић
Јединице 83-ће гардијске самосталне десантно-јуришне бригаде извеле су вежбу на војном полигону „Барановски“ које се налази у рејону града Усуријск. Падобранци су том приликом употребили савремену борбену технику. Батерија за ватрену подршку су биле опремљене минобацачима 2С12 „Сани“, као и средствима радарског извиђања „Аистјонок“.

Радарска станица са необичним називом „Аистјонок“ („мала рода“, „родица“) развијена је у концерну ПВО „Алмаз-Антеј“. Ради се о средству које има масу 135 kg, и способност да се приликом употребе раставља на преносиве модуле. То омогућава да се овај радар осим возила, транспортује и ручно, за шта је потребна послуга састављена од 3-4 војника.

„Аистјонок“ се веома брзо склапа и пушта у функцију, Из потпуно расклопљеног положаја до пуштања у рад не треба више од 5 минута.

У његов састав улази троножац са механизмом за ослањање и ротирање, примопредајник са антеном, електрични агрегат са пуњачем за напајање, блок за примарну обраду сакупљених информација, пулт за управљање и радио-станица. Спајање елемената система се врши помоћу каблова. Информације о режиму рада радарске станице, укључујући и остале елементе, продукују се се на дисплеју управљачког пулта (обично је то преноси рачунар).

У саставу овог система постоји и радио-станица за преношење података о уоченим циљевима. Она ради у центиметарском дијапазону. Без обзира што нема свој механизам за окретање, антена може обезбедити праћење сектора ширине 60 степени по азимуту.

„Аистјонок“ је минијатурна радарска станица, која је веома мобилна и коју је јако тешко детектовати када се добро замаскира. Високосетљиви радар је у стању да на даљинама и до 20км прецизно одреди место непријатељске артиљеријске позиције, или његових оклопно-механизованих јединица. Он је у стању да на кратким растојањима „ухвати у лету“ минобацачке мине калибра 82/120мм. Притом, систем аутоматски израчунава параметре лета мине и одређује њену стартну тачку, али и место њеног пада. „Аистјонок“ израчунава и место одакле је граната испаљена, што је високовредан податак за артиљеријске јединице које врше контрабатирање.

Приликом израчувавања, максимално одступање од циља не прелази 30 метара, што је у суштини безначајна цифра када је у питању тактика „контрабатирања“, која се углавном изводи плотунски, из што већег броја артиљеријско-ракетних оруђа великог калибра.

Што се тиче детекције малих артиљеријских оруђа (као што су нпр. минобацачи) најбољи резултати се постижу на даљинама у распону 0,75-5,0км. Када су у питању тежа оруђа попут хаубица, систем најефикасније делује на даљинама већим од 10км. Треба истаћи да је систем нарочито ефикасан при откривању габаритнијих објеката на фронту као што су на пример самоходне хаубице или тенкови. „Аистјонок“ без окаквих проблема може да одреди тачне координате групе тенкова на даљини и до 20км.

У близини позиције на којој је образован пункт надгледања опремљен радарском станицом „Аистјонок“, изграђено је неколико привремених ватрених позиција са минобацачима 2С12 „Сани“. Њихов основни задатак је била подршка падобранским батаљонима у нападу, али и извођење узвратних удара по артиљеријским позицијама непријатеља које детектује „Аистјонок“.

Минобацач у кал.120мм, је развијен у компанији ЦНИИ «Буревестник». На артиљеријске положаје се транспортује вучом (поседује артиљеријски лафет са точковима). Његов ефективни домет износи од 500-7100 м, а борбена брзина гађања је 10-11 граната у минути. На бази основне верзије су развијене модификације које у великој мери повећавају техничко-тактичке способности овог оруђа у модерним условима битке.

Указом председника РФ 83-ћа гардијска самостална десантно-јуришна бригада се од 2013. године налази у саставу ВДВ. Њена база се налази у граду Усиријск у Приморског региону (Далеки Исток). Спада у елитне саставе Источног војног округа. Састоји се од команде и три батаљона (два падобранско-десантна и једног падобранско-извиђачког). Овим основим саставима су придодати хаубично-артиљеријски дивизион, чета десантног обезбеђења, извиђачка чета опремљена беспилотним летелицама, специјалистичка чета (снајперисти), батерија ПВО, командна чета, инжињеријска чета, чета за ремонт, чета за материјално-техничко обезбеђење, медицинска чета, вод војне полиције, вод за противелектронска дејства и вод РБХЗ (срб. АБХО).

Њена укупна јачина је процењена на 3,500 официра и војника.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“