Шта је Русија прошле године продала од свог најмодернијег наоружања и коме?

Почетком априла месеца, руски председник Владимир Путин сумирао је резултате продаје наоружања и војне опреме када је у питању експорт. Како је том приликом рекао, Москва је у 2019. години иностраним партнерима испоручила оружје и опрему у вредности од око 15 милијарди америчких долара. До априла 2020. године, укупан портфељ налога (наруџбине) достижу више од 55 милијарди америчких долара, са око 100 партнерских земаља.

 „Наравно, у нашу корист је ишло успешно борбено искуство руског наоружања које се бриљантно показало у Сирији. Његова ефикасност, прецизност, поузданост и лако одржавање су одлике које су високо цењене на глобалном тржишту наоружања “, приметио је Путин.

Sputnik

Данас је Русија на другом месту највећих експортера када је реч о светском тржишту наоружања и војне технике. Њен главни конкурент у овом сегменту су Сједињене Америчке Државе. Међутим, и ту се ситуација лагано мења, на руску воденицу наравно. Према речима водећих руских извозника оружја, њихове позиције су све јаче на тржишту које је донедавно било окренуто искључиво Вашингтону.

 „Руске компаније из војно-индустријског сектора константно проширују своје промотивне каталоге новим производима као што су: системи противваздухопловне одбране, вишецевни лансери ракета, различита борбена возила, беспилотне летелице и тако даље. Захваљујући томе, Русија је последњих година ојачала своје позиције у југоисточној Азији, Блиском Истоку и Африци “, наводи се у саопштењу државне корпорације Ростех.

Ко је шта купио од Русије

AFP

У протеклих неколико година, Москва је произвела више од 630 борбених авиона Су-30, како за руске ваздухопловне снаге, тако и за извоз: Алжир, Јерменија, НР Кина и Индија.

Највећа флота авиона Су-30 (преко 300 апарата) отишла је у Индију. Поред тога, индијска армија у свом саставу поседује 4 ескадриле палубних верзија МиГ-29К /КУБ (укупно 41 летелицу). Индуси су толико заволели палубне верзије овох авиона да у овом часу две земље преговарају о убрзаној испоруци још 21 ловца овог типа. Детаљи овог посла још нису познати.

У исто време, Москва интензивно преговара о испоруци нових вишенанемских борбених авиона 4++ генерације  Су-35 за потребе ратних ваздухопловстава НР Кине, Египта, УАЕ и Турске.

AFP

Штавише, Анкара је прошле године била један од највећих купаца руског оружја. Турска (чланица НАТО-а и кључни купац оружја у САД-у) постала је један од корисника напредних далекометних руских система ПВО/ПРО С-400 „Тријумф“, пошто је прошле године купила четири ракетне батерије у вредности од око 2,5 милијарде америчких долара.

 Свака батерија садржи четири лансера са укупно четири ракете. На тај начин једна батерија има укупно 16 пројектила који су способних за борбу против ловаца пете генерације и крстарећих ракета, на даљинама и до 200 км.

Ово не укључује резервни борбени комплет, која је такође део уговора и који се може наћи на бојном пољу. Поред тога, уговор укључује неколико транспортних возила за пуњење, радарске станице, командно место и различита возила за подршку. Штавише, турски „ракеташи“ који ће служити на овом систему ћ еу Русији проћи комплетну обуку за експлоатацију ПВО/ПРО С-400 „Тријумф“.

Поред тога, Москва покушава да тестира и другог традиционалног америчког партнера, Уједињене Арапске Емирате. У првој децени 21.века ова држава је набавила више од 1.000 руских лакооклопљених борбених возила пешадије БМП-3. На међународној изложби одбране IDEX 2019, Абу Даби је потписао уговор у износу од 2,71 милиона америчких долара за унапређење ових возила. За сада није познато какав ће пакет модернизације добити ова средства.

Anton Novoderezhkin/TASS

Русија је Абу Дабију предложила и куповину и најновијег артиљеријског система ПВО који је ефективан против нисколетећих ваздушних циљева, као што су беспилотне летелице. Он се састоји од противваздухопловног топа АУ-220 који употребљава распрскавајуће гранате калибра 57мм. Захваљујући снази ове муниције, овај топ може да обори и оклопљене ваздушне летелице (јуришници и ударни хеликоптери, прим.преводиоца).

Москва је такође потписала уговор с Ираком за испоруку тешких вишецевних лансера ракета ТОС-1А „Солнцепек“, ударних хеликоптера Ми-28Н и Ми-35, хибридних ракетно-топовских ПВО система кратког домета 96К6 „Панцир-С1“ и основних борбених тенкова Т-90. Процене су да је комплетна набавка тешка 1,7 милијарди америчких долара.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!