Бесмртни витезови: ово су недовољно познати јунаци Великог Отаџбинског рата

Тенкиста

Гардијски капетан Владимир Бочковски је био прави тенковски ас. За годину дана је уништио 36 непријатељских оклопних возила.Више пута је био на самој ивици смрти. Четири пута је тешко рањен, пет пута је горео у свом тенку, али се сваку пут успео извући из олупине смрти, преноси интернет портал РИА Новости.

Владимир Бочковски

Государственный каталог Музейного фонда Российской Федерации / Public Domain

Двадесет првог марта 1944.године заменик командира батаљона 1-ве гардијске тенковске бригаде капетан Бочковски је са својим батаљоном организовао изненадни напад у коме је форсирана река Требна и образован мостобран на непријатељској обали. Том приликом је група тенкова 1-ве гардијске тенковске бригаде уништила 16 противтенковских оруђа непријатеља, четири јуришна оруђа и више од 200 јединица различите ауто-технике. Следећег дана Немци су организовали противудар у циље ликвидације овог мостобрана и изравњавања линије фронта са средином речног корита Требна. Немачка тенковска група је после краткотрајног али жестоког окршаја изгубила три тенка, пет минобацача, око 50 различитих оклопних аутомобила и комплетан вод пешадије. За велику пожртваност у борби и умешно командовање оклопним јединицама у веома сложеним условима извођења борбених дејстава, капетану Владимиру Бочковском је додаљено одликовање Хероја.

Совјетски тенк Т-34-85

Getty Images

За време Висла-Одерске нападне операције тенк са којим је управљао Бочковски је 15.јануара 1945.године, докопао се железничке пруге на којој је био немачки теретни воз накрцан тешким тенковима „Тигар“. Бочковски је свој тенк Т-34-85 усмерио директно на локомотиву, и пуном брзином се сударио са њом. Од последица судара локомотива је излетела са шина, и преврнула се преко насипа. Она је за собом у амбис повукла и остале вагоне на којима су се налазили немачки тешки тенкови. За овај подвиг (који је изведен у непријатељској позадини, прим.аутора) Бочковски је одликован одредном Златне Звезде, а касније и орденом Суворова III степена.

Пилот

Анатолиј Недбајло се сматра једним од најбољих совјетских пилота на јуришним авионима, у историји ратне авијације. Он је са својим Ил-2 успешно реализовао преко 220 борбених мисија.

Анатолиј Недбајло

Лист Црвена звезда 19. аугуста 1945. / Public domain

Недбајло је лично уништио на десетине немачких тенкова за време великих ваздушно-копнених операција на Источном фронту. Поред тога, ту је било на стотине објеката у ближој тактичкој дубини фронта, као и небројена количина непријатељске живе силе. Учесник је практично свих великих операција које су извођене у циљу ослобађања свете отаџбине, и ликвидације агресорске војне силе.

Капетан је двапут одликован орденом Хероја Совјетског Савеза, у априлу и јуну 1945.године. Три пута је његов Ил-2 обаран. Једном је правим чудом преживео, када је дошло до судара са другом летелицом у ваздуху (последице недовољне оптичке видљивости-магла).

Ил-2

Public domain

Јуришник се великом брзином срушио на земљу. Недбајло је задобио велики број прелома и изгубио свест. Делови пешадијских јединица Црвене армије успели су да се пробију до уништеног авиона, и из његове олупине изваде пилота непосредно пре него што ће се авион претворити у ватрену буктињу. Неуништиви совјетски пилот се после свега месец и по дана поново вратио у службу, и полетео у нови борбени задатак.

Морнар

Капетан подморнице Валентин Стариков је служио у јединицама Северне флоте, где је командовао подморницом М-171 типа „Маљутка“. Он и његова посада су изршили 23 борбене мисије у којима су потопили 13 непријатељских бродова, од чега су седам транспортни , један танкер, две подморнице, два тегљача и један чамац.

Валентин Стариков

Јевгениј Халдеј / МАММ / МДФ / russiainphoto.ru

„Маљутка“ капетана Старикова је представљава велику опасност по морнаре немачке ратне морнарице, који су често организовали операције лова на совјетску подморницу. Међутим, Стариков је вештим маневрима успевао да избегне замку, и спасе се од удара противподморничких дубинских бомби.

Лукави Стариков је два пута успео да заобиђе непријатељску одбрану и уђе у добро брањене војно-поморске базе непријатеља. Тако је 2.октобра 1941.године подморница М-171 тајно прошла кроз уски фјорд код луке Линахамаеи и успела да торпедује два непријатељска брода, који су се налазили под непосредном заштитом неколико батерија обалских оруђа. Приликом извлачења из битке, за совјетском подморницом је организована „хајка“. Током целе дужине пута Немци су на Старикова бацали велике количине дубинских бомби. У тој јурњави подморница „Маљутка“ је налетела и на противподморничку мрежу. Међутим, енергичним и правовременим одлукама капетана Старикова, подморница се извукла из замке и неопажено исчезла са поља боја.

Уручење заставе посади подморнице М-171 3. посебне дивизије под командом хероја Совјетског Савеза Валентина Георгијевича Старикова

Јевгениј Халдеј / МАММ / МДФ / russiainphoto.ru

До јануара 1942.године на листи уништених непријатељских пловила које је потопила М-171 се налазило седам транспортних бродова. У априлу месецу исте године, посада подморнице је за успешну реализацију свих постављених задатака добила „гардијску“ титулу. Њен командант је добио одликовање Хероја Совјетског Савеза.

Артиљерац

Виши наредник Генадиј Бариков је дочекао рат у противтенковској батерији у оквиру пешадијског пука, који се борио на Централном, Брјанском и Југо-Западном фронту, и који се посебно истакао у борби против немачких тенкова у Курској бици.

Генадиј Бариков

Public domain

 У децембру 1941.године овај борац је тешко рањен. Пошто се опоравио од тешких рана, Бариков је прошао кратак курс преобуке и у јулу 1943.године се поново враћа у строј као командир оруђа калибра 76 милиметара у оквиру 753-ћег пешадијског пука.

Његова јединица се посебно истакла за време заузимања простора Источне Прусије. Бариков је посебно заблистао за време Канигсберске операције. Шестог априла 1945.године у циљу пробоја спољне одбране непријатеља која је затварала прилазе центру града, Црвена армија је са делом својих снага напала на насељено место Варген које је било јако добро утврђено и покривено великим бројем ПА топова које су Немци користили и за противоклопну борбу. Посада вучног топа са којом је командовао Бариков је успела да се веома вешто прикраде овим оруђима и „снајперском ватром“ ликвидира три позиције са Флаковима, пет митраљеских гнезда и до 20 непријатељских војника.

Немачки војници заробљени у бици за Кенигзберг, април 1945.

Public domain

Већ следећи дан Бариков је са својим оруђем учествовао у одбијању противудара који је покушала да изведе немачка оклопна борбена група. Једна од граната је успела да пробије предњи штит на топу и тешко рани нишанџију, и пуниоца на оруђу.  Наредник Бариков је у том моменту, заменио двојицу својих потчињених и у маниру правог аса уништио два непријатељска тенка и четири вучна протитенковска топа. Када је услед жестине борбе остао без топовске муниције, Бариков је дохватио лично наоружање и заједно са пешадијским јединицама крену у одлучан напад.

У јуну 1945.године вишем нареднику Генадију Барикову је за пожртваваност у овој бици и за велике заслуге у уништењу непријатељских снага додељено звање Хероја Совјетског Савеза.

Пешадинац

Гардијски виши поручник Михаил Кузњецов је учествовао у борбама практично од првог дана рата. Он је неким чудом успео да преживи опсаду тврђаве у Бресту, са неколицином својих сабораца.

Михаил Кузњецов

Public domain

Од августа 1941. године Кузњецов је заузимао позицију политичког официра у оквиру минобацачке чете 537-ог пешадијског пука, који се налазио у оквиру Западног фронта. У новембру исте године он је прекомандован у јединице Југо-Западног фронта, тачније 622-ги пешадијски пук, где се Кузњевоц наметнуо као изузетан извиђач. Он је одлазио у честе ноћне препаде и оперисао на територији која се налазила у позадини непријатеља, изводио диверзије, хватао и заробљавао непријатељске војнике. Након што је у својим акцијама успео да ухвати шест „живих језика“, Кузњецов постаје командир митраљеске чете.

Наредне године Кузњецов (који сада комадује целом четом) пребацује своја дејства углавном иза линија непријатељског фронта. Његова група наоружана аутоматским оружјем се истакла приликом борби за сеоско подручје Средне (20. новембар 1942.године). Наиме, чета је неприметно успела да се забаци иза непријатељских линија и зароби заостали део једне немачке колоне (комплетан артиљеријски дивизион), укључујући њеног командира са штабским документима. Укупно је у руке специјалне групе Михаила Кузњецова пало 16 исправних топова и 96 запрежних коња. Међутим, на овоме се спецоперација није завршила. Кузњецов је употребом заплењене артиљерије решио да искористи изненадни успех и заузме целокупно село, у коме се налазила већа група немачких војника. У садејству са својим митраљеским одељењима, група поручника Кузњецова је успела да заузме све објекте за свега 15 минута борбе.

У целокупној операцији Кузњецов је са својом четом разбио комплетан батаљон непријатељске војске, где је заробио 27 топова, 196 запрежних коња, 27 ручних митраљеза, четири минобацача, 17 аутомата, седам камиона и магацин муниције. Оно што представља посебан куриозитет је да сама чета током ових борби није имала губитака.

За овај подвиг старији поручник Михаил Кузњецов је у фебруару 1943.године одликован Златном Звездом Хероја Совјетског Савеза. Како је том приликом саопштено, Михаил Кузњецов је до тог момента у борбама уништио 88 непријатељских војника, заробио 64 „жива језика“ у непријатељаској позадини, а током ових дејстава пет пута је рањен.

„Златна звезда”

Public domain

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!