Фотографију дрона на млазни погон на друштвеним мрежама је објавила руска Уједињена корпорација за производњу авиона.
#История
— United Aircraft Corp (@UAC_Russia) May 12, 2020
Дальний сверхзвуковой беспилотный разведчик Ту0123 "Ястреб", первый беспилотный разведывательный комплекс, разработанный ОКБ "Туполева"
1960-е pic.twitter.com/oxelx0H6Po
Пројекат Ту-123 „Јастреб” започет је 16. августа 1960. године у конструкторском бироу „Тупољев”, с обзиром да су они већ имали искуства са пројектовањем беспилотног офанзивног авиона-пројектила Ту-121. Рад на пројекту био је интензиван. Фабричка испитивања млазне беспилотне летелице завршена су годину дана касније, а у децембру 1963. године и државна испитивања су приведена крају, пише РГ.
Совјетски конструктори су успели да направе за своје време успешну летелицу за радио и фотографско извиђање објеката на удаљености од преко 3.500 километара. Апаратура „Јастреба” омогућавала је фотографисање у размери 200 метара по центиметру. Радио-техничко извиђање реализовано је са дубином бочног домета до 300 километара.
Распон крила Ту-123 био је 8,41 метара, дужина 27,83 метра, а висина 4,78 метара. Максимална брзина била му је 2.700 километара на час. Практични долет до 3.580 километара. Висина лета од 19 до 23 километра.
Млазна беспилотна летелица узлетала је са рампе под нагибом помоћу стартних бустера на чврсто гориво ПРД-52. У петој секунди лета оба бустера су прекидала са радом и одвајала се од трупа „Јастреба”. Активну фазу лета обезбеђивао је мотор КР-15-300. Током лета фото-апарати на авиону су се укључивали и искључивали на команду. После извршења задатка програмски комплекс Ту-123 је враћао беспилотну летелицу на маршруту за повратак на старт.
На растојању од око 500 километара управљање „Јастребом” преузимао је оператер. Када би се дрон нашао на задатој тачки долазило је до одвајања одсека са извиђачком и навигационом опремом који се падобраном спуштао на предвиђено место.
До 1972. године у заводу за производњу авиона у Вороњежу произведена су 52 примерка Ту-123. „Јастреб” је са успехом могао да врши извиђање практично на читавој територији Западне Европе. Међутим, подаци о томе не постоје, јер архиве носе ознаку поверљивости. 1970. године беспилотна извиђачка летелица завршила је своју каријеру, а Ту-123 је почео да се користи као ваздушна мета. Сачувани примерак „Јастреба” налази се у музеју на Централном аеродрому „Фрунзе” у Москви.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу