Тренутни статус и перспективе тактичког нуклеарног арсенала који поседују Русија и САД

Оперативно-тактички ракетни комплекс "Точка" на генералној проби војне параде у част Дана Победе

Оперативно-тактички ракетни комплекс "Точка" на генералној проби војне параде у част Дана Победе

Alexei Danichev/Sputnik
Москва и Вашингтон враћају у свој састав средства која имају способност употребе тактичког нуклеарног наоружања, које није регулисано ни једним међународним споразумом. Ради се о оружју које се употребљава у захвату прве линије фронта ( до 100км) и које нема такву девастирајућу моћ као мегатонске бојеве главе са којим су наоружане интерконтиненталне балистичке ракете. И поред тога ове „мале атомске бомбе“ представљају једно од најсмртоноснијих видова оружја које је људска рука икада створила.

 „САД и ми (мисли се на СССР) смо експериментисали са нуклеарним наоружањем. Свака држава је изучавала могућност стварања нуклеарног пројектила мале снаге, који би могао да се испаљује из тенковских топова и хаубица“ – рекао је за наш интернет портал Russia Beyond, професор Академије војних наука Вадим Козјулин.

Према његовим речима, услед велике контаминације коју производи употреба овог оружја које је неселективно приликом свог дејства (поред непријатељске војске долази до уништења и сопствене живе силе), ова муниција никада до сада није употребљена у реалним борбеним ситуацијама.

Отворени приказ простора на коме се складишти делаборисана артиљеријска муниција која може да буде наоружана и тактичким нуклеарним бојевим главама.

 „Једна од кључних разлика између тактичког и стратешког нуклеарног оружја јесте да прво није регулисано ниједним међународним споразумом. На пример, арсенал нуклеарних бојевих глава које се „каче“ на интерконтиненталне балистичке ракете, стратешке нападне подморнице и бомбардере је ограничен на 1550 јединица и 700 платформи носача у Русији и САД. Са друге стране, не постоји ограничење колико свака држава може да поседује „малих“ нуклеарних бојевих глава (у овом смисли тактичких)“ – напомиње експерт.

Како је он напоменуо, државе које поседују нуклеарно оружје се нису ни до дан данас договориле око овог питања. У овом моменту се са правног аспекта смањује праг "дозвољене примене" нуклеарног оружја. Просто говорећи све зависи од процене степена опасности, што омогућава да се у локалном војном конфликту примени атомско оружје мале снаге.

Тактичко нуклеарно наоружање САД и Русије

 „У арсеналу Војске САД се потенцијално налази око 20 хиљада тактичких нуклеарки, док Русија у свом саставу нема више од 2 хиљаде оваквих пројектила“- рекао је пензионисани генерал-мајор и бивши руководилац 4-ог ЦНИИ Министарства одбране РФ, Владимир Дворкин.

Према његовим речима, почетком 90-их година прошлог века тактичко нуклеарно оружје које се налазило у наоружању руске армије се углавном базирало на ваздухопловним бомбама и балистичким ракетама кратког и средњег домета „Ока“, „Точка“, „Луна“. Поред њих, у магацинима се чувало на стотине бојевих глава намењених опремању противподморничког и противбродског оружја за потребе руске флоте, али и за ракете које су се налазиле у наоружању система ПВО и ПРО. И артиљеријске јединице су такође имале контингент својих тактичких нуклеарних пројектила, који су се могли испаљивати из оруђа великог калибра.

САУ 2С7 Пион (2С7М Малка)

 „Ми смо једнострано почели да уништавамо своје пројектиле који су означени као беспотребни након завршетка трке у наоружавању“ – рекао је руски експерт. Том приликом он не пориче да би у блиском временском периоду који се налази испред нас, одређене државе започеле процес појачане производње ових пројектила у циљу проширења сопственог арсенала тактичког нуклеарног наоружања, што је узроковано најновијом америчком војном доктрином.

 „У документу се говори о улози минјатурних нуклеарних пројектила у локалним конфликтима. Американци тврде да они то раде како би себе заштитили од развоја тактичког нуклеарног наоружања које могу да развију земље трећег света“- наглашава аналитичар.

Према речима Козјулина, у овом моменту САД раде на модернизацији своје основне крстареће ракете BGM-109 Tomahawk, која представља платформу која може да носи тактичко нуклеарно оружје. Ова опција представља велику опасност по Русији, јер се ове ракете налазе (или се тек могу наћи) у бази Националне противракетне одбране Војске САД код насељеног места Реџиково (Пољска).

 „После изјава о снижавању прага када је у питању употреба атомског наоружања, као и појаве офанзивних система у близини наших граница, Русија је у оперативну употребу вратила самоходна артиљеријска оруђа великог калибра 2С4 „Тулипан“ и 2С7 „Пион“. Пре распада СССР-а, ова средства су била распоређена на западној граници државе где су имали задатак да употребом великог броја тактичких нуклеарних артиљеријских пројектила сломе евентуалну копнену инвазију НАТО“ - рекао је Козјулин.

Он је том приликом рекао да руководство руског Министарства одбране разматра варијанту ојачавања оперативно-тактичких ракетних система „Искандер-М“ ракетама са тактичким нуклеарним бојевим главама.

 „Војска има способност да са истим бојевим главама наоружа и крстареће ракете бродског базирања „Калибр“ у комбинацији са хиперзвучним ваздухопловним ракетама „Кинжал“. У сваком случају Русија будн0 прати укупну ситуацију, и у складу са њеним даљим развојем врло брзо може да одговори на све изазове“ – закључује руски експерт.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“