Специфичност конструкције чини оригинална задња осовина на којој су точкови и кочнице у потпуности преузети са класичног „Москвича 426” са мотором на унутрашње сагоревање. Притом је уместо диференцијала постављен компактни електромотор са 12 коњских снага тежак 65 килограма, повезан са полуосовинама помоћу редуктора, објашњава РГ-Ауто.
Као извор електричне енергије коришћена је најсавременија цинк-ваздух батерија од 20 kW, тешка 420 килограма, направљена 1969. године у бази бугарске Академије наука. На задњем десном крилу Ел-Мо-70 монтиран је поклопац вентилатора за хлађење елемената електричног погона.
Нова конструкција повећала је укупну масу „Москвича” са возачем са 1065 на 1370 килограма, истовремено повећавајући оптерећење на задњу осовину, што је компензовано постављањем појачаних задњих гибњева. Јединствени прототип могао је да достигне брзину до 60 километара на час и да са једним пуњењем батерије сасвим бешумно пређе 240 километара.
Али постојао је још један значајан недостатак. Цинк-ваздух батерија под хаубом била је скупа „потрошна роба”. Електрична енергија добијана је путем спаљивања цинкове електроде у контакту са кисеоником. Самим тим када би се батерија истрошила цинкове електроде је требало заменити.
Иначе, бугарска фабрика „Балканкар Рекорд” код Пловдива основана је 1950. године. Њени производи до данас постоје под брендом Balkancar и то су углавном електични виљушкари и тегљачи.