Са речи на дела: зашто је Русији неопходан нови лаки тактички ловац-бомбардер?

Ову информацију је недавно пренела информативна служба Обједињене ваздухопловне копрпорације (ОАК). Она је у медијима објављена у јеку пандемије коронавируса, тако да није наишла на велики одјек у јавности. У међувремену треба истаћи да пројекат развоја новог лаког вишенаменског надзвучног ловца није започео јуче, те да је већ довољно сазрео да се са речи пређе на дела.

Русија има потенцијал да у развоју и производњи борбених летелица ове класе буде лидер у свету. Нажалост, последњих 25 година је потрошено на бескрајне разговоре да ли је руској армији уопште потребан авион ове класе. Никако се није дало, да се са речи пређе на дела. За то време, све остале земље које имају способност какве-такве производње савремених летелица су самостално или међусобној кооперацији успеле да лансирају неколико типова лаких борбених авиона. То се пре свега односи на Јужну Кореју, Јапан, Индију, Турску и Тајван. И у НР Кини су за последњиХ четврт века пројектовали и пустили у производњу три варијанте лаких ловаца. И све то са моторима руског порекла. Чак су и САД, које су традиционално веома скептичне према борбеним летелицама ове класе, активно укључене у њихов развој – преноси интернет портал РГ.

Америчка корпорација Boeing је у кооперацији са шведском компанијом SAAB конструисала лаки школско-тренажни надзвучни авион Т-Х, који веома успешно пролази програм тестирања. Постоје планови да се на његовој бази склопи и лаки борбени авион. Интересатно је истаћи, да овај авион има доста сличности са совјетским моделом С-54 кога је развијала ваздухопловна компанија „Сухој“, на прелазу из 80-их у 90-те године прошлог века. Треба напоменути, да је у то време био у оптицају конкурс за развој нове школско-тренажне летелице. Пројекат авиона ове класе који је носио ознаки С-54 се показао као одличан по разним параметрима. Међутим, убрзо се од конкурса одустало, вероватно и због добро познатих околности које су задесиле СССР у 90-им годинама прошлог века. У сваком случају тадашњој ваздухопловних команди се овај авион чинио беспотребним. Међутим, након тридесет година, Американци се нису устручавали да позајме не само форму, већ и готово све техничке идеје совјетских конструктора које су имплементиране у развој лаког школског авиона С-54. Они том приликом (мисли се на Американце и Швеђане) третирају Т-Х као своју оригиналну идеју.

Није прошло много времена од када су Американци представили нови верзију ловачког авиона F-18. Ова летелица је по тврдњама Американаца имала пет новина. Од тог броја, минимум три су већ биле итекако добро познате совјетским ваздухопловним конструкторима, и оне се активно користе већ од прве деценије 21.века. То се односи на конструкцију допунских резервоара за гориво, опто-електронску станицу (ОЛС) и радар са активном фазираном решетком – АФАР.

На модификованим верзијама ловца МиГ-29СМТ је урађено проширење резервоара за гориво који се налази иза пилотске кабине ( у облику каракеристичне „грбе“ – примедба преводиоца). На верзији ловца који носи ознаку МиГ-29К је интегрисана можда и најквалитетнија опто-електронска станица која се производи у свету, која ради у двоконаланом радном дијапазону (инфрацрвеном и телевизијском). Конкретно овај модел опто-електронске станице је у Русији развијен у првим годинама 21.века. Још савршенија верзија ове станице се налази на ловцима 4++ генерације МиГ-35 и Су-35.

У западу се поносе својим новим ваздухопловним радарима, који су опремљени активном фазираном решетком АФАР. Међутим, и руска војна индустрија је остварила велики технички прогрес у овој сфери. Почетком 21.века је у Русији направљен радар по технологији АФАР. Овај радар је по први пут интегрисан на ловачке авиона 4++ генерације МиГ-35, и успешно тестиран приликом дејства убојним средствима против ваздушних и земљаских циљева. Његова употреба је знатно унапредила ефикасност дејства приликом борбе у ваздушном простору, али и нападу по земаљским циљевима непријатеља. Нажалост, ова летелица и даље није ушла у серијску производњу  и питање је шта ће бити са њеном перспективом.

Уколико говоримо о напредној технологији коју још нема нико, то се свакако односи на развој мотора са сверакурсним млазницама који омогућавају авиону да изводи екстремне летне маневре. Са овим мотором је опремљена верзија ловца која носи ознаку МиГ-29ОВТ.

Дакле, што се тиче ваздухопловне компаније МиГ РСК, креирање лаког вишенаменског борбеног авиона не би требало да буде нерешив задатак. Прво, треба да разјаснимо шта у ваздухопловсту уопште означава категорију „лаког ловца“. Према речима војних експерата, маса празног авиона ове класе би требао да буде у распону 10-12 тона. Управо ловачки авион МиГ-29 по свијим габаритама одговара категорији лаке борбене летелице. Главна одлика лаке борбене летелице нове генерацује би требала да буде њена вишенаменска улога. У ствари, нови авион би могао да реактивира лаку ловачко-бомбардерску компоненту борбене ацијације која је постојала у совјетско време, а која је данас потпуно исчезла. За време СССР-а ову компоненту су успешно представљали авиони МиГ-27 и Су-7Б, који су се веома добро показали у бројним ратним конфликтима широм света.

Активан развој новог лаког надзвучног борбеног авиона отпочео је у команији МиГ почетком 2000-их година, када је и одржан конкурс за израду новог ловца. Конструктори су предлагали да се са његовим развојем настави и након завршетка конкурса, као и да се за ту сврху издвоје одређена финансијска средства. Међутим команда  руског ратног ваздухопловства (ВВС) је из разлога уштеде одбила да у том моменту финансира овај пројекат. У овом моменту се можемо надати да ће доћи до реактивације рада на новом лаком ловачком авиону. Потребно је прећи са речи на дела, тачније образовати креативни тим ваздухопловних конструктора који би засигурно постигли изузетне резултате када је у питању летелица ове категорије.

Русија нема проблема да направи савремену летелицу ове класе, посебно из разлога што за њу има и адекватну гаму мотора. Мотори ове класе се одавно производе у петербурској фабрици Климов. Истина, у овом моменту њена продукција је усмерена на извоз, тачније за потребе НР Кине. Њихов квалитет и поузданост на кинеским ловцима је показала да су руски мотори непревазиђени у светским размерама, и да се могу употребити на различитим типовима борбених летелица. Штавише, нови руски лаки вишенаменски ловац би засигурно био опремљен најмодернијом верзијом мотора која се карактерише знатно бољим карактеристикама од извозне варијанте.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!