Русија успешно „реинкарнирала“ најмоћније артиљеријско оруђе из доба СССР-а (ВИДЕО)

MOD Russia/Global Look Press
Ове челичне „грдосије“ су направљене са основним задатаком да на даљини од 50км изведу масиван артиљеријски удар тактичким нуклеарним оружјем и на тај начин у комплету униште копнену компоненту агресорске војне силе која се налазила у дубини фронта.

Крајем априла ове године, руска армија је добила први контингент тешких артиљеријских оруђа 2С7 „Пион“ са муницијом калибра 203мм, који могу да буду опремљени и нуклеарним бојевим главама.

Ово оруђе је дизајнирано да створи „пакао на земљи“ помоћу масовне употребе тактичких нуклеарних бојевих глава. За време тзв „хладног рата“ јединице совјетске армије опремљене овим „чудовиштима“ биле су распоређене на западним границама земље као средство нуклеарног одвраћања.

Самоходно артиљеријско оруђе „Пион“ употребљава највеће пројектиле на свету. Без обзира на њихове приличне габарите, топ је у стању да их пошаље на даљине и до 50км иза линије непријатељског фронта. Ова муниција укључује гранате различитог типа.

Највише су у употреби класичне разорне гранате, као и пројектили активно-реактивног типа. Прва има масу од целих 110кг од чега на експлозивно пуњење отпада 17,8кг. Ова граната је у стању да на месту експлозије ископа кратер дубок 5 метара.

Активно-реактивна верзија овог пројектила има нешто мању масу (103кг са 13,8кг екслозивног пуњења). Међутим, сам пројектил има већу прецизност приликом свог дејства, у односу на стандардну муницију. Ова муниција је крајем 80-иг година прошлог века добила ласерски систем за навигацију, где је у даљем њеном развоју (како истиче Дмитри Сафонов, бивши војни аналитичар новинског листа „Известија“) претрпела низ побољшања, и сада одговара стандардима прецизности који су карактеристични за 21.век.

 „То су скупе „играчке“ које се искључиво користе када се тражи прецизан погодак. Ова муниција се углавном користи приликом гађања непријатељских командних места, магацина са наоружањем и других циљева који имају велики значај. У специјалним ситуацијама када наша команда зна где да се тачно налазе циљеви високог приоритета, може да се употреби и муниција са тактичким нуклеарним бојевим главама, које успешно могу да униште високозаштићен објекат који се налази под земљом“ – истиче Сафонов.

Када је и зашто створен тешки артиљеријски систем „Пион“?

Према речима главног уредника часописа „Арсенал Отаџбине“ Виктора Мураховског, Русија је одлучила да „реинкарнира“ ове челичне „грдосије“ у јеку најтеже економске кризе, услед недавних промена у америчкој војној доктрини која предвиђа да Вашингтон може да употреби нуклеарне бојеве главе „мале снаге“ у будућим војним конфликтима.

 „Пројектили „мале снаге“ су у ствари синоним за тактичко нуклеарно оружје. Ова врста војне технологије је развијана средином 20.века. Међутим, након уводних тестова од ње се одустало, јер је муниција имала погубан ефекат не само на непријатеља, него и на онога ко је употребио. Данас се ситуација променила. Вашингтон је дозволио својим јединицама да овакву врсту наоружања примене у својим операцијама. Русија је на ову промену брзо реаговала „реинкарнацијом“ тешког оруђа који је и приликом своје разраде замишљено као пројекат „тактичког нуклеарног одвраћања“ – закључује Мураховски.

Према речима руског војног експерта САД имају оруђе које је аналогно руском „Пиону“. У питању је оруђе М-65 познатије као „Атомска Ени“, где је након његове појаве СССР успео да конструише оруђе које ће у пуном капацитету да одговори на његову ударну моћ на фронту.

 „Интересантно је напоменути да ова два артиљеријска система никада нису употребљена на бојном пољу. Деценију након што је конструисан и уведен у наоружање „Пион“ је враћен у војне магацине у којима је „чамио“ пуних 20 година, све док није донесена одлука о његовој модернизацији и враћању у оперативну састав у складу са будућим претњама“- напомиње Мураховски.

До краја Совјетске ере, војна индустрија је за потребе армије произвела готово 500 јединица тешког артиљеријског оруђа „Пион“. Постоји техничка могућност да се свих 500 оруђа у наредних неколико година подигне на савремени стандард (2С7М „Малка“- примедба преводиоца) и у пуном капацитету врате у јединице руске армије.

На модернизованом самоходном оруђу 2С7М „Малка“ замењена је трансмисија, механизам дистрибуције снаге и напонски агрегати. Поред тога, у потпуности је замењена опрема која се налази на оруђу. Инжењери компаније „Уралтрансмаш“ су интегрисали савремену опрему за комуникацију међу посадом, опрему за пријем и обраду података, радио-станицу, обавезни комплекс система противнуклеарне заштите и комплекс за надзор.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“