Различити извори говоре да су прве „седамдесет двојке“ употребљене у епицентру ратних сукоба у Либану, у јуну 1982.године. Тада су у долини Бека сиријске оклопно-механизоване јединице ангажоване у спречавању копнене инвазије израелске војске, преноси интернет портал РГ.
Међутим, истина је да су тенкови који су произведени и Нижњем Тагилу прошли ратну проверу целе две године раније, и то у Ирачко-иранском рату. На интернет порталима постоје видео-матедијали који доказују ову претпоставку. Тако је у октобру 1980.године забележено пребацивање ових тенкова на прву линију фронта, помоћу камиона тегљача. По свему судећи оклопно-механизоване јединице опремљене овим тенковима су ангажоване на затварању тадашње јужне секције фронта.
Т-72 су почели да се испоручују у Ирак 1979.године. За само две године је ова земља набавила 100 експортних верзија тенкова Т-72 у пакету модификације „Урал-1“. Захваљујући свом 125-милиметарском глаткоцевном тенковском топу ови тенкови су имали значајну предност у борбама са америчким тенковима М60 и енглеским тенковима Chieftain, што је више пута и демонстрирано приликом тенковских дуела.
У првој фази овог рата укупни губици нових тенкова набављених из СССР-а су у односу на моделе Т-55 и Т-62 били драстично мали. Такође, нова генерација совјетских тенкова је превазилазила своје потенцијалне противнике када је у питању степен оклопне заштите, покретљивости, поузданости и једноставности одржавања.
У јануару 1982.године у ирачку армију је ушао велики број унапређених модификација, који су уместо оптичких добили ласерске нишане – даљиномере.
Што се тиче основних борбених тенкова из прве испоручене партије, она је ангажована током целог Ирачко-иранског рата, а имала је учешћа и у Заливском рату. Поједини примерци ових тенкова су учествовали и у борбама приликом агресије САД из 2003.године.