Велики и ужасни: у САД високо оценили улогу Т-34 на даљи ток развоја оклопних борбених средстава

Global Look Press
Ради се о тенку које је шокантно деловао на оклопне јединице Вермахта и СС-а. Наиме, његова закошена силуета, велика покретљивост, и снажно наоружање су једно време озбиљно пољуљале самопоуздање немачких „панцера“. Немачки противтенковски топови су веома тешко излазили са њима на крај, јер је била потребна велика количина граната за њихово уништење. Са друге стране, Т-34 се одликовао доста снажним топом који је био убојит за већину немачких лаких и средњих тенкова у првим годинама Великог рата.

Тенк који је тежио 26 тона, имао је за то време револуционарну концепцију. Већина тенкова је имала јако лошу оклопну заштиту. Били су брзи, али веома рањиви. Обједињавање брзине, добре оклопне заштите, и велике ватрене моћи, тражило је измене у конструкцији тенкова. Такође, било је потребно створити нови дизајн. Совјетски конструктори су се „бацили“ на посао и убрзо појавили са својим решењем, које је и дан-данас актулено.

Код тенка Т-34 главна карактеристика је била примена тзв. „закошеног“дизајна који је без превеликог додавања оклопа повећавало његову заштиту. Граната је често знала да се рикошетира од оклоп тенка, који је био постављен под одређеним углом. За тенк је развијен нови тип челика, који је имао побољшана својства чврстине и пласичности. Комбинација усавршеног оклопа и „закошеног“ дизајна, дала је изванредне резултате у реалним-борбеним ситуацијама, преноси интернет портал РГ.

Постоји сведочанства немачке посаде која је опслуживала противтенковски вучни топ калибра 37мм, у коме се наводи да су једном приликом испалили 23 гранате на једну 34-ку од којих је, ко зна која по реду, успела само да блокира његову куполу (оштећен механизам за њено обртање), док је тенк и даље остао у функцији.

Т-34 је од основног наоружања поседовао топ калибра 76мм, који је испаљивао панцирне гранате тежине 6кг. Ова граната је могла на растојању од 900 метара да пробије оклопну плочу дебљине 50+мм. Касније је модификована верзија тенка добила топ калибра 85мм (Т-34/85), који је у његовом наоружању остао све до краја рата, док је деценијама касније био и у наоружању многобројних армија широм света.

Још једна предност 34-ке је била његова висока покретљивост. Тенк је покретао мотор који је генерисао 500 коњских снага, што му је омогућавало да достигне брзину од 55 км/час. Ове перформансе су дошле до изражаја за време Курске битке, када су совјетски тенкови настојали да непријатељу приђу што ближе (блиска борба) и на тај начин анулирају велику ватрену моћ, коју су поседовала немачка оклопна средства.

 „Немачки генерал фон Клајст је Т-34 назвао „најбољим тенком на свету“. То је ишло толико далеко да је он предлагао немачкој војној индустрији да га једноставно „ископира“, и да се мане развоја свог пројекта у циљу стварања тенка који би се ефикасно могао супротставити Т-34. Ова његова идеја је била одбачена, а немачки конструктори су ускоро осмислили свој одговор новом совјетском тенку у виду средњег тенка „Пантер“ – напомиње Хамблинг.

Међутим, није све било баш тако идеално. Т-34 је имао и својих недостатака. У скучену тенковску куполу су могла сместити само два члана посаде. Командир тенка је имао и функцију нишанџије, што је значајно смањивало ситуациону свест. У целини, преглед бојишта из оклопне шкољке тенка је био доста ограничен што је отежавало његову употребљивост у борби. У великом броју тенкова Т-34 који су представљали прву серију, није било ни радио уређаја. Тенк је био изузетно некомфоран за посаду, нарочито када се кретао по испресецаном земљишту, ван путева.  Он није имао амортизере, док је и трансмисија знала често да прави бројне проблеме.

Аутор наводи да је својевремено и ЦИА потрошила доста времена да прикупи све карактеристике совјетског тенка, да би доказала његову ниску ефикасност. Након тих анализа које су по правилу биле обојене пропагадном, многи западни експерти су успех Т-34 у Другом светском рату оценили као „преувеличан“.

 „Чињенице су да је Црвена армија успела да победи и захваљујући масовности својих тенковских јединица. Једноставно, совјетска војна индустрија је у тих неколико година рата успела да произведе невероватну количину Т-34“- пише Хамблинг.

После завршетка Другог светског рата, многи тенкови који су били његови активни учесници су напросто застарели. Међутим, Т-34 је у активној експлоатацији остао и наредних неколико деценија (па и данас, сукоб у Јемену-примедба преводиоца). Он се налази у наоружању многих армија као што су Намибија, Лаос, па и Босна и Херцеговина. Поузданост тенка је демонстраирана и приликом једног занимљивог случаја у Украјини 2014. године, када су се два мушкарца у ратном спомен-обележју попела на Т-34 и успешно стартовала његов мотор.

Даљи развој основних борбених тенкова се налази у кризи. Према речима аутора овог текста, они се и даље производе на основу формуле „брзина-закошена силуета-снажан топ“ који су први измисили совјетски конструктори и применили на легендарном тенку Т-34 пре 80 година.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“