Ловац акробатских могућности: Су-27 је променио стандарде савремене авијације

Рад на ловачком авиону 4 генерације започео је у СССР крајем 60-их година прошлог века. Пред конструкторима се налазио задатак израде ловца, који ће правазићи амерички ловачки авион F-15 Eagle. Овај задатак су на себе преузела три главна ваздухопловна конструкторска бироа: Сухој, Јаквољев и Микојан-Гуревич. Неколико година касније (1972.године) изродила су се два пројекта који су направили инжењери КБ „МиГ“ и ОКБ „Сухој“. Ово су била два прва домаћа ловца четврте генерације који су носили ознаке МиГ-29 и Су-27, преноси интернет портал РГ.

Први експериментални модел ловца Су-27 је полетео 20.маја 1977.године. Њима је управљао пробни пилот Владимир Иљошињин. За ову фазу тестирања произведено је укупно пет опитних модела. Први модел није успео по својих карактеристикама да надмаши амерички F-15 Eagle, али је настављен упоран конструкторски рад на њему. Неколико година касније у ваздух је подигнута усавршена верзија авиона која је носила ознаку Су-27 (Т-10С). Наредне године је почела његова проба експлоатација у ваздухопловним јединицама совјетске армије.

У наредних неколико година авион је са пробним пилотом Виктором Пугачевим оборио рекорд када је у питању достизање висине од три хиљаде метара. Он је то успео да изведе за свега 25,4 секунде што никоме до тада није пошло за руком. У марту 1987.године оборен је још један светски рекорд који је овај пут успео да оствари пробни пилот Николај Садовников. Он је висину од 15км досегао за свега 76 секунди.

Овај авион је озбиљно на себе привукао пажњу светске јавности, када је на ваздухопловном митингу у Ле-Буржеу (одржан 1989.године) извео до тада непознати маневар, који је по карактеристичном извођењу назван „Кобра Пугачева“.Током класичног показног лета, авион је на запрепашћење публике нагло подигао свој носни део повећавајући нападни угао до 120 степени, тако да је у једном моменту својим репним делом ишао напред, а потом се нагло вратио у првобитан положај. Војни експерти сматрају да овај маневар има своју реалну употребу у блиској ваздушној борби. Посебно када је у питању његова примена против ракета са самонавођеним радарским бојевим главама. Овај маневар је такође употребљив против непријатеља који се налази иза леђа авиона.

Да би се максимално повећао нападни угао, развијени су мотори са управљивим векторима потиска. Са овим моторима овај авион може да изведе још једну специфичну маневарску фигуру која се назива „Чакра Фролова“. У овој фигури авион нагло повећава своју висину уз истовремено смањивање своје брзине, одакле из ове позиције изводи тзв. „мртву петљу“ где постиже нападни угао од 360 степени, тачније практично се обрће око свог репног дела.

Да би се успешно и ефективно савладале ове сложене летне фигуре авиону помаже нови електродаљински систем управљања, који није био примењен код ловаца треће генерације. Командовање преко електричних сигнала, уместо тешких челичних каблова, су од ове летелице направили авион са супериорним маневарским способностима и сигурности током лета.Поред тога летелица је опремљена новим радаром, опто-електронским системом нишањења и снажним моторима АЛ-31Ф.НАТО је овај авион кодификовао као Flanker-B. 

Званично, ловачки апарат Су-27 је у наоружање ступио 23.августа 1990.године. У том моменту на авиону су отклоњени сви уочени недостаци током дугог тестирања. Од старта његове серијске производње која је започела 1984.године направљено је око 1500 авиона Су-27 са његовим модификацијама, а такође и савремени апарати који су настали на његовој бази (Су-30, Су-33, Су-34, Су-35.) Такође, овај авион је постао база за експеримент развоија перспективног палубног авиона екстремних маневарских способности Су-47 „Беркут“. Овај авион је конструисан по шеми обрнутог крила, а у његовој конструкцији су масовно примењени материјали на бази композита.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!