Како су несуђени противници Су-30МК2 и F-16A/B чували иранске танкере у Карипском мору (ВИДЕО)

Наука и технологија
RUSSIA BEYOND
Иранске танкере који су у Венецуелу превозили гориво, заједно су штитили ловци руског и америчког порекла Су-30МК2 и F-16 A/B. Они су пратњу реализовали у тзв. „ромб“ формацији. Летелице су биле наоружане убојним средствима класе ваздух-ваздух и ваздух-море.

Иначе Венецуела у свом наооружању има 23+ вишенаменска ловачка авиона Су-30МК2 који су набављених из Руске Федерације. Ове летелице су распоређене у четири ловачко-пресретачке ескадриле. Такође, поред ових авиона ту се налази и 21 летелица америчког порекла F-16A и F-16B, који су распоређени у две ловачке ескадриле, пише Mars.online.

На видео снимку се јасно види разлика између ових авиона. Наиме, Су-30МК2 је далеко већи авион од F-16. Он спада у категорију „тешких“ ловаца који своју ударну силу може да пројектује у раширеној зони дејства. Једна од његових главних карактеристика је велики долет, који може да достигне неколико хиљада километара.

Ловачки авиони Су-30МК2 имају вишенаменску улогу. Они поред ловачко-пресретачких задатака, могу да се боре и против непријатељских површинских бродова. Вишенаменски борбени авиони Су-30 су оспособљени да носе и суперсоничне против-бродске ракете класе ваздух-море Х-31М (НАТО кодификација-Crypton). Ове ракете имају домет и до 160 км, а њихова крстарећа брзина је већа од 2,5 маха.

Ракета Х-31 је опремљена бојевом главом тежине око 100 кг високобризантног експлозива, што представља велику опасност за све површинске бродове депласмана до 5000 тона. Обе ракете су веома отпорне на системе за против-електронску борбу.

Подсећамо да је Иран у Венецуелу послао пет танкера са горивом ради превазилажења хроничне кризе за овим стратешки важним производом. Иако је Венецуела богата нафтом, услед бројних кварова на прерађивачким системима (рафинерије, црпне станице и сл.) драстично је смањена производња финалног производа.

Поред недостатка резервних делова за сервисирање ових сложених система, недостаје и висококвалификовано људство. Наиме, мрежа рафинерија у Венецуели је ове године радила са свега 10 одсто својих капацитета од 1,3 милиона барела дневно. Управо због ове чињенице принуђена је да се ослања на увоз. Претпоставке су да послато гориво може да обезбеди потребе Венецуеле у наредне две-три недеље.