У најкраћим цртама, Сојуз је совјетско-руски свемирски брод који помоћу истоимене ракете људе превози до Међународне космичке станице. Донедавно (све до најуспешнијег лансирања Илона Маска 30. маја ове године) било је то једино средство на свету за превоз космонаута у орбиту. А потиче из 1962. године!
То значи да већ скоро 60 година људи лете и истом типу свемирског брода. По свему судећи, то није било свима мило. И сада имамо избор. Ми, ипак, не журимо да пређено на нови модел.
Заправо је свемирски брод Сојуз пројектован за прву ракету-носач Сојуз, а она је била само каснија модификација балистичке ракете Р-7.
Ракету Р-7 пројектовао је Сергеј Корољов и била је то прва интерконтинентална балистичка ракета на свету, осмишљена да носи термонуклеарно оружје. Али као борбена ракета „седмица” се није показала и у саставу наоружања је провела само осам година. Међутим, пронашла је другу сврху. На њеној основи развијена је читава космонаутика. У октобру 1957. године Р-7 је, на пример, у орбиту подигла први сателит.
Њена модификација под називом Сојуз такође је имала амбициозне задатке. Космичка трка између СССР-а и САД већ је била у јеку, а наш одговор требало је да буде нови свемирски брод. Јуриј Гагарин је већ био у свемиру, и Совјети су почели да раде на програму дужих летова. Конкретно, радили су на лету око Месеца. За то је био потребан брод за више чланова посаде који може да се повезује са другим летелицама у орбити.
Јуриј гагарин и Сергеј Корољов
И.Снегирев/Sputnik1967. године реализовано је прво лансирање са посадом. Као што је познато, Сојветски Савез је тада изгубио трку до Месеца, али свемирски брод Сојуз је заузео стабилно место у арсеналу совјетске космонаутике, јер је првобитно његова главна специфичност у односу на раније носаче типа Р-7 био систем за безбедно управљање. Што значи: систем спасавања у случаjу квара, који се активира 15 минута пре полетања и обезбеђује спасавање посаде у свакој фази лета.
Сојуз се користи као „свемирски такси”. Он осим држављана Русије на Међународну свемирску станицу превози и астронауте из других земаља, може на станицу да пребацује резерве воде, хране, опреме, као и да људе са станице враћа на Земљу.
The Soyuz TMA-01M
NASA/SputnikУ Сојузу могу у исто време да бораве највише три особе. Од 2011. године, после затварања америчког програма SpaceShuttle, па све донедавно Русија је била једини превозник астронаута у орбиту.
Свемирски бродови из породице Сојуз састоје се од три дела: сферног орбиталног модула, аеродинамичне капсуле за повратак на Земљу и цилиндричног сервисног модула са соларним панелама. Приликом старта космонаути се налазе у капсули која је веома тесна.
Нешто више простора (али то је само 3,4 метра дужине и 2,2 у пречнику) има у орбиталном модулу, где се налази и терет за Међународну свемирску станицу. Ту је и санитарни уређај, односно космички тоалет, за чије коришћење је најпре потребно прочитати подугачко упутство (верујте, није уопште једноставно).
Током свих ових година свемирски брод је модернизован, али углавном не споља, него у сегменту система за управљање. Овако изгледа једна од новијих модификација (из 2016. године): Сојуз МС. И ако вам се чини да је све то страшно неудобно, потпуно сте у праву.
„Када сам први пут ушао у симулатор Сојуза, приметио сам да мој амерички колега пије лек против болова”, присећао се Андре Кајперс, холандски астронаут Европске космичке агенције. „Питао сам га за шта је то, а он је одговорио: ускоро ћеш сазнати! И стварно, током тренинга почела су страшно да ме боле колена. То је веома неудобан брод.”
Међутим, упркос овој неудобности (космонаути морају да седе у пози са коленима уз уши), Сојуз је данас последње упориште Роскосмоса на тржишту космичких летова. Теоретски, требало би да га замени много удобнији и пространији (до шест људи у летелици) свемирски брод нове генерације под именом Федерација (пре годину дана име му је промењено у Орао). На њему се ради још од 2009. године. Али он још ниједном није полетео.
А чак и ако би „Рокосмос” добио још један шатл са посадом, по мишљењу конструктора, још дуго не се не бисмо одрекли Сојуза. Ова летелица се показала као изузетно поуздана и сматра се да је поузданост њена главна врлина. Она је прошла 150 успешних летова. Током читаве дуге историје Сојуз је имао само два драматична лансирања и то на самом почетку: 1967. године (космонаут је погунуо приликом слетања, јер му је систем падобрана отказао) и 1971. године (космонаути су погинули приликом повратка на Земљу због квара на вентилу, када су остали без ваздуха).
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
