Чувена аутоматска пушка Калашњиков је и даље један од напрепознатљивијих симбола Русије, за коју се чуло и у најзабаченијим деловима планете.
Међутим, ова пушка укључујући и остало руско оружје, више нису само симболи који су везани за оружане сукобе. У великом броју земаља можете да пронађете цивилне и спортске верзије чувене совјетске/руске аутоматске пушке, као и других препознатљивих модела стрељачког оружја. Људи их користе у практичном стрељаштву, за личну одбрану, лов, а преправљени примерци се користе за потребе снимања филмова и историјских документараца.
Током пропутовања по различитим деловима света, људи свих раса и националности су ме много пута питали: „Како могу да препознам које је оружје произведено у Русији. Шта је то, што је препознатљиво код оригиналне верзије што је разликује од огромног броја копија?“
Једоставно објашњење
Питање је апсолутно на месту, јер је енормна количина аутоматских пушака Калашњиков произведена илегално, или преко лиценце, у десетинама држава широм света. На пример, различите варијанте аутоматских пушака Калашњиков су склапане у чак 28 различитих држава, које су све по свом дизајну специфичне (разликовале су се од оригинала).
Узмимо за пример стандардну аутоматску пушку АК. Треба навести неколико најважнијих ствари. Наједноставнији пут је да се потражи жиг произвођача који се налази са леве стране сандука затварача. То је први показатељ преко којег се може видети, где је конкретан модел аутоматске пушке произведен.
У случају оригинала, видела би се „стрела која се налази у троуглу“, што у преводу значи да је оружје произведено у фабрици из Ижевска. На жигу се може налазити и симбол „звезде“ што је карактеристично за произвођача из Туле.
Остали „Калашњикови“
Постоји још један произвођач који је у последње време постао веома актуелан, а ради се о фабрици „Молот“ која је формирана током Другог светског рата у циљу снабдевања јединица Црвене армије са преко потребним пушкомитраљезима. У раним 60-им годинама прошлог века, ова фабрика је била специјализована за производњу лаких митраљеза РПК.
После распада СССР-а и поновне обнове Русије, фабрика „Молот“ је стекла завидну репутацију када је у питању производња цивилних спортских пушака типа „ВЕПР“ (срб „Вепар- Дивља свиња“). Ова пушка је позната по свом ојачаном спољном дизајну који јој даје робусан изглед. Она је постала веома популарна код многих заљубљеника у ватрено оружје захваљујући речима главног актера филма „Snatch“ који је једном приликом рекао „тешка пушка је добра, тешка пушка је поуздана. Уколико се деси да не ради добро, увек некога можете онеспособити тако што га распалите са њом“. Пошто су пушке типа „ВЕПР“ базиране на конструкцији лаког митраљеза, оне су заиста значајно теже од осталих верзија АК.
Да би се идентификовало тачно порекло пушке „ВЕПР“ потражите жиг произвођача („звезда унутар штита“) који се налази са леве стране сандука затварача. Наравно, лого се налази непосредно поред серијског броја пушке, тако да га је веома лако пронаћи. Треба имати на уму, да се словне ознаке са жигом и серијским бројем оружја руске производње углавном пишу на ћирилици.
Авганистансе копије
Док сам радио у Авганистану, видео сам много копија аутоматске пушке Калашњиков које су произведене у импровизованим племенским радионицама које се налазе на територији Пакистана. Њихов квалитет је био веома лош. Ове пушке су означаване латиничним писмом (обично су слова и бројеви нешто већег формата него на оригиналном оружју).
У овом региону је израда разноразног ватреног оружја напросто традиција. То је једна од главних грана привреде. Трговци оружјем се труде да своје фалсификивате што више приближе оригиналној руској верзији пушке, јер се надају да ће у том случају добити и више новца.
Међутим, оно што они тешко могу да савладају је веома лоша граматика руског језика. На пример, са десне стране оружја налази се селектор паљбе који је на руској верзији пушке означен ћирилићним словима (полуатоматски и аутоматски режим рада, закочено). Срећом, огромна већина произвођача копија овог оружја није вична руској ћирилици, тако да су присутне грешке које се лако могу установити и голим оком.
Постоји још један параметар који је веома важан приликом прављења разлике између оригинала и копије руског АК. Наиме, авганистанско-пакистанске копије су значајно слабијег квалитета. У Кабулу сам налетео на неколико пушака које се уопште нису могле правилно употребљавати, због технолошког несклада између пушчане цеви и гасне коморе са регулатором гасова која је веома важна у механизму рада аутоматског оружја. Због тога је пожељно да извршите преглед сваке пушке (основне функције), без обзира на квалитет жига и слова које су утиснуте на сандук затварача. Чак и за мање искусне познаваоце стрељачког оружја ово ће бити сасвим довољно, приликом процене исправности и порекла аутоматске пушке.
Остале копије совјетске/руске аутоматске пушке имају специфичне индетификационе ознаке (посебно када се ради о земљама Источне Европе). Једноставно о овоме се може причати данима. Свака верзија аутоматске пушке која се по лиценци производила ван СССР-а има своју специфичност која је ослоњена на историју самог народа, политичку архитектуру, технолошки прогрес и производне могућности националне војне индустрије.