Кинески медији о ракети РС-28 „Сармат“: То је краљ свих интерконтинеталних балистичких ракета!

У овом моменту САД и Русија представљају две земље које поседују највећи број оперативних нуклеарних бојевих глава на свету. Њихов укупан број се креће у распону од 3.000-3.300 бојевих глава. Од тог броја 1.500 се налази у стању пуне борбене готовости. Иако је ова цифра значајно мања него из периода Хладног рата, она и даље има апокалиптични деструктивни потенцијал који у случају нуклеарног рата гарантује међусобно уништење тоталних размера – преноси интернет портал inosmi.ru.

Још у првим годинама Хладног рата у СССР, започела су тестирања најмоћније нуклеарне бомбе која је икада произведена људском руком. У питању је била хидрогенска „Цар-бомба“ чија експлозија је имала еквивалент од астрономских 58 милиона тона ТНТ-а (58 Мт). Међутим, због недостатка адекватних средстава за њену ефективну примену, ова бомба је имала више симболичан значај који је служио са страшење свог противника. Управо из овог примера се лако може извести закључак да је квалитет самог нуклеарног оружја значајно важнији од његових димензија, те да је за његову употребу од необичног значаја управо платформа која треба да га „достави“ до задатог циља.

Што се тиче стратешких ракетних снага које се налазе у саставу руске армије, може се рећи да преко 50% њеног бојевог арсенала чине ракете-носачи наслеђени из времена СССР-а. Карактеристични представници који су настали из совјетске школе су интерконтиненталне балистичке ракете Р-36М (по класификацији НАТО - SS-18 „Сатана“), РС-18А (по класификацији НАТО - SS-18 „Стилет“), РС-12М (по класификацији НАТО - SS-25) и тако даље. Укупна бројност интерконтиненталних балистичких ракета (ИБР) у сва три вида се у овом моментну може проценити на 100 јединица, које су наоружане са око 400 нуклеарних бојевих глава различите снаге (значајан део ових потенцијала представљају ракете које носе више независно усмерених бојевих глава).

У овом моменту се ове ракете могу оценити као застереле. Увођењем противракетне компоненте коју у последње време убрзано развијају САД, њихова ефикасност је озбиљно доведена у питање (више се не може гарантовати 100% обим узвратног напада). Дакле, у овако сложеним условима руски војно-индустријски комплекс је под хитно морао да направи обимне програме модернизације својих стратешких нуклеарних снага.

У овом моменту Ракетна војска стратешке намене (РВСН) реализује програм преоружања својих ударних састава новим типовима интерконтиненталних балистичких ракета. То су пре свега унапређени „Топољ-М“, „Јарс“ и „Сармат“. Без обзира што је програм модернизације интерконтиненталне балистичке ракете „Топољ“ окончан прилично давно, он услед недостатка финансијских средстава није у планираном капацитету уведен у оперативно наоружање.

 Ракета РС-24 „Јарс“ је по први пут јавно приказана 2015.године за време реализације војне параде на Црвеном тргу. Од тог момента ова ракета представља основну ударну силу руских стратегијских ракетно-нуклеарних снага. Ефективни домет ове ракете се процењује на 11 хиљада километара, и за разлику од пројекта ракете „Топољ-М“ може истворемено да понесе до три независно усмерене бојеве главе, док је значајно унапређена и способност пробоја непријатељске противракетне одбране.

Поред ове ракете, Русија у последње време ради и на тешкој интерконтиненталној балистичкој ракети која се базира у силосима РС-28 „Сармат“. Ову балистичку ракету називају „Сином Сатане“, пошто по својим габаритним и техничко-тактичким карактеристикама представља даљу еволуцију најмоћније совјетске ракете Р-36М „Сатана“. Према подацима који се појављују у јавности ова ракета је у стању да погоди свој циљ на даљини од чак 18 хиљада километара. Она је у стању да понесе хиперзвучне бојеве болокове „Авангард“ који гарантују пробој кроз комплетну структуру непријатељске противракетне одбране (брзина већа од 20 маха). Њене карактеристике обезбеђују носивост и до 10 тона корисног терета, што је довољно за уклапање 10-15 независно усмерених бојевих глава велике разорне снаге. Нема никакве сумње да ракета „Сармат“ заслужује да понесе епитет „краља“ када су у питању интерконтиненталне балистичке ракете.

Према речима команданта Ракетне војске стратешке намене РФ Сергеја Каракајева, Русија у овом моменту убрзава утилизацију система који су наслеђени из периода СССР-а, и фокусира се на програм 100% модернизације свог ракетног потенцијала, који треба да се оконча до краја 2024.године. Такође је важно напоменути да Русија не само да модернизује ракетно-нуклеарне ударне системе који су базирани на копну, него је снажан замах направљен и на модернизацији стратешких нуклеарних снага које дежурају на морима и океанима.Пре извесног времена Русија је у наоружање усвојила модернизовану стратегијску нуклеарну подморницу „Књаз Владимир“ која припада класи подводних ракетоносаца „Бореј-А“. Ова стратегијска подморница може да понесе и до 16 интерконтиненталних балистичких ракета морског базирања Р-30 „Булава“.

Закључак који се намеће после свих ових података није тешко извући. Нема никакве сумње да ће Русија у годинама и деценијама које нам долазе бити у стању да се у пуном капацитету ефикасно супротстави САД, и то како на копну, тако и на океанима.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!