Мобилни и ударни: Амерички медији се осврнули на убрзано опремање руских падобранских јединица

Слободан Ђукић
Руске падобранске јединице приликом извођења борбених дејстава масовно употребљавају оклопну борбену технику. Увођењем нових средстава ваздушног десанта који су опремљеним моћним артиљеријским и ракетним наоружањем, као и способностима директног десантирања из ваздуха са све посадом у возилима, руска армија ће добити високомобилне борбене саставе који су спремни да муњевито поразе сваког непријатеља.

Амерички интернет портал The National Interest је прокоментарисао информацију да је гардијски десантно-јуришни пук Црноморске флоте Александра Невског, усвојио 40 оклопних возила са способностима авио-десанта типа БМД-4М и БТР-МДМ „Ракушка“. Јединице ВДВ руске армије ће до краја ове године добити преко 400 јединица нове и модернизоване борбене технике – преноси интернет портал РГ.

 „Када говоримо и падобранцима обично мислимо на лако-наоружане јединице, које имају задатак да изводе борбена дејства у дубини непријатељске територије, и које су обично опремљене наоружањем које на себи могу да понесу. Међутим, када су у питању руске падобранске јединице оне остварују своју дејства у координацији са моћном оклопном борбеном техником“- констатује војни аналитар овог часописа Питер Сучу.

Оклопне јединице које дејствују у саставу ВДВ су одавно интегрални део ваздушно-десантних јединица својетске/руске армије. Руски падобранци располажу са респектабилном количином оклопних средстава које се мгу десантнирати из војно-транспортних авиона. Ова техника је почела да се усваја у јединице ВДВ тадашње совјетске армије још током 70-их година прошлог века. Њихова примена је посебно била изражена током рата у Авганистану.

Амерички војни аналитичар наглашава да савремена оклопна борбена средства десанта, као што су БМД-4М и БТР-МДМ „Ракушка“, обезбеђују саставима ВДВ висок степен мобилности и ватрене моћи. БМД-4М представља савремено дизајнирану борбену платформу изузетне ватрене моћи, која није карактеристична за већину борбених оклопних возила. Ова платформа је веома проходна, брза, може да савладава водене препреке и може да се десантира из ваздуха. Возило је настало као резултат сарадње између конструкторских инжењера и припадника ВДВ-а, који су предложили неке своје идеје како би возило постало што функционалније у падобранским јединицама.

Ово возило је способно да води успешну борбу против свих савремених тенкова које се данас налазе у оперативној употреби, на даљинама и до 5,5 км. Ово му омогућавају противтенковске ракете 9М117М1-3 „Аркан“ које се испаљују из топа 2А70 у кал.100мм, а чија тандем кумулативна бојева глава (9Н136М) може да пробије 700-750мм оклопа заштићеног динамичком заштитом.

Такође, ово возило може да уништава непријатељску живу силу и лакооклопљена борбена средства на даљинама и до 7км. Поред горе поменутих протитенковских ракета 9М117М1-3 „Аркан“, у борбеном комплету БМД-4М налазе се и фугасне гранате које омогућавају ефективно уништење живе силе непријатеља на тим даљинама. Укупан борбени комплет за топ 2А70 износи 34 гранате + 4 птрк 9М117М1-3 „Аркан“.Не треба сметнути са ума да је поред основног топа 2А70, ово возило наоружано и са аутоматским топом 2А72 у кал.30мм (б/к 460 граната), као и са митраљезом ПКТМ у кал.7,62мм (б/к око 2,000 метака).

БТР-МД „Ракушка“ је руски десантни оклопни транспортер произведен у Волгоградском тракторском заводу. Возило је тешко 13,2 тоне и наоружано са два митраљеза. Посаду чине два члана, а може да транспортује десантну групу јачине тринаест војника.

Треба нагласити да ово возила нису једини модели борбене десантне технике која планира да се интегрише у оперативне саставе ВДВ-а. Ту треба укључити и ловце тенкова 2С25 „Спрут-СД“. За ово средство постоји модификација које носи име 2С25М „Спрут-СДМ-1“, које по квалитету основног наоружања и система за управљање ватром у ничему не заостаје од основног борбеног тенка Т-90 „Владимир“.

Оба су опремљени моћним тенковским топовима у калибру 125мм, који могу да испаљују против-тенковске ракете 9М119М1 „Инвар-М“ пробојности преко 800мм пуног челика ојачаног реактивним плочама. Међутим, услед специфичне борбене намене која укључује десантирање ових средстава путем падобрана, његова основна тежина а самим тим и дебљина оклопа, значајно је мања него код класичних тенкова. У плану је да се оклопа заштита ових борбених средстава ојача  уградњом чвршћих легура на бази алуминијума, додавањем додатне динамичке заштите, али у крајњој линији и интеграцијом система активне заштите, као што је то нпр. „Арена“ и сл. Према речима америчког аутора сва ова техника има способност да се из ваздуха десантира специјалним типом падобрана, са све посадом која се налази у њима.

Последњи амерички борбени оклопни транспортер, који је пројектован за десантирање заједно са падобранским јединицама Војске САД јесте Sheridan М551, који је експлоатисан за време рата у Вијетнаму. Међутим, његов велики проблем је била исувише слаба оклопна заштита.

На крају свог текста Питер Сучу је направио интерсантну ескурзију у историју совјетских ВДВ. „У јануару 1942.године око 10 хиљада падобранаца Црвене армије се спустило у дубину непријатељске територије, у условима „дебелог“ минуса. Ово је била једна од највећих совјетских ваздушно-десантних операција у Другом светском рату, за коју је било потребно прикупити ванредну храброст. Иако ова операција није на крају уродила плодом, она је у тактичкој дубини немачког фронта направила прави хаос. За разлику од тада, данашњи руски падобранци се одликују изузетно високим нивоом борбене обуке и одлично су опремљени“- закључује аутор овог текста.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“