Мобилни и ударни: Амерички медији се осврнули на убрзано опремање руских падобранских јединица

Амерички интернет портал The National Interest је прокоментарисао информацију да је гардијски десантно-јуришни пук Црноморске флоте Александра Невског, усвојио 40 оклопних возила са способностима авио-десанта типа БМД-4М и БТР-МДМ „Ракушка“. Јединице ВДВ руске армије ће до краја ове године добити преко 400 јединица нове и модернизоване борбене технике – преноси интернет портал РГ.

 „Када говоримо и падобранцима обично мислимо на лако-наоружане јединице, које имају задатак да изводе борбена дејства у дубини непријатељске територије, и које су обично опремљене наоружањем које на себи могу да понесу. Међутим, када су у питању руске падобранске јединице оне остварују своју дејства у координацији са моћном оклопном борбеном техником“- констатује војни аналитар овог часописа Питер Сучу.

Оклопне јединице које дејствују у саставу ВДВ су одавно интегрални део ваздушно-десантних јединица својетске/руске армије. Руски падобранци располажу са респектабилном количином оклопних средстава које се мгу десантнирати из војно-транспортних авиона. Ова техника је почела да се усваја у јединице ВДВ тадашње совјетске армије још током 70-их година прошлог века. Њихова примена је посебно била изражена током рата у Авганистану.

Амерички војни аналитичар наглашава да савремена оклопна борбена средства десанта, као што су БМД-4М и БТР-МДМ „Ракушка“, обезбеђују саставима ВДВ висок степен мобилности и ватрене моћи. БМД-4М представља савремено дизајнирану борбену платформу изузетне ватрене моћи, која није карактеристична за већину борбених оклопних возила. Ова платформа је веома проходна, брза, може да савладава водене препреке и може да се десантира из ваздуха. Возило је настало као резултат сарадње између конструкторских инжењера и припадника ВДВ-а, који су предложили неке своје идеје како би возило постало што функционалније у падобранским јединицама.

Ово возило је способно да води успешну борбу против свих савремених тенкова које се данас налазе у оперативној употреби, на даљинама и до 5,5 км. Ово му омогућавају противтенковске ракете 9М117М1-3 „Аркан“ које се испаљују из топа 2А70 у кал.100мм, а чија тандем кумулативна бојева глава (9Н136М) може да пробије 700-750мм оклопа заштићеног динамичком заштитом.

Такође, ово возило може да уништава непријатељску живу силу и лакооклопљена борбена средства на даљинама и до 7км. Поред горе поменутих протитенковских ракета 9М117М1-3 „Аркан“, у борбеном комплету БМД-4М налазе се и фугасне гранате које омогућавају ефективно уништење живе силе непријатеља на тим даљинама. Укупан борбени комплет за топ 2А70 износи 34 гранате + 4 птрк 9М117М1-3 „Аркан“.Не треба сметнути са ума да је поред основног топа 2А70, ово возило наоружано и са аутоматским топом 2А72 у кал.30мм (б/к 460 граната), као и са митраљезом ПКТМ у кал.7,62мм (б/к око 2,000 метака).

БТР-МД „Ракушка“ је руски десантни оклопни транспортер произведен у Волгоградском тракторском заводу. Возило је тешко 13,2 тоне и наоружано са два митраљеза. Посаду чине два члана, а може да транспортује десантну групу јачине тринаест војника.

Треба нагласити да ово возила нису једини модели борбене десантне технике која планира да се интегрише у оперативне саставе ВДВ-а. Ту треба укључити и ловце тенкова 2С25 „Спрут-СД“. За ово средство постоји модификација које носи име 2С25М „Спрут-СДМ-1“, које по квалитету основног наоружања и система за управљање ватром у ничему не заостаје од основног борбеног тенка Т-90 „Владимир“.

Оба су опремљени моћним тенковским топовима у калибру 125мм, који могу да испаљују против-тенковске ракете 9М119М1 „Инвар-М“ пробојности преко 800мм пуног челика ојачаног реактивним плочама. Међутим, услед специфичне борбене намене која укључује десантирање ових средстава путем падобрана, његова основна тежина а самим тим и дебљина оклопа, значајно је мања него код класичних тенкова. У плану је да се оклопа заштита ових борбених средстава ојача  уградњом чвршћих легура на бази алуминијума, додавањем додатне динамичке заштите, али у крајњој линији и интеграцијом система активне заштите, као што је то нпр. „Арена“ и сл. Према речима америчког аутора сва ова техника има способност да се из ваздуха десантира специјалним типом падобрана, са све посадом која се налази у њима.

Последњи амерички борбени оклопни транспортер, који је пројектован за десантирање заједно са падобранским јединицама Војске САД јесте Sheridan М551, који је експлоатисан за време рата у Вијетнаму. Међутим, његов велики проблем је била исувише слаба оклопна заштита.

На крају свог текста Питер Сучу је направио интерсантну ескурзију у историју совјетских ВДВ. „У јануару 1942.године око 10 хиљада падобранаца Црвене армије се спустило у дубину непријатељске територије, у условима „дебелог“ минуса. Ово је била једна од највећих совјетских ваздушно-десантних операција у Другом светском рату, за коју је било потребно прикупити ванредну храброст. Иако ова операција није на крају уродила плодом, она је у тактичкој дубини немачког фронта направила прави хаос. За разлику од тада, данашњи руски падобранци се одликују изузетно високим нивоом борбене обуке и одлично су опремљени“- закључује аутор овог текста.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.