Механизовани део велике војне параде су отвориле легендарне борбене машине из периода Другог светског рата – једна тенковска чета са 11 јединица тенкова Т-34-85 и седам самоходни артиљеријских оруђа, познатијих као ловци на тенкове Су-100.
Верзија Т-34-85 представља модификацију основне верзија тенка Т-34. Овај тенк је у наоружање уведен 1944. године. Један од најсјајнијих симбола Другог светског рата је произведен у Харковској фабрици тенкова крајем 30-их година прошлог века. Укупно је направљено више од 84 хиљаде ових тенкова у разним модификацијама.
Као што смо рекли, самоходно артиљеријско оруђе СУ-100 представља класу средстава који су се тада класификовали као ловци на тенкове. Ово оруђе је направљено на шасији средњег тенка Т-34-85 крајем 1943.године. Укупно је произведено више од 4,900 јединица овог оруђа.
После ових историјских возила на сцену је ступила модерна техника. Следеће ешелон се састојао од оклопних аутомобила типа „Тигар-М“ наоружаних аутоматским бацачима граната АГС-17 „Пламја“ и оклопних возила „Тајфун-К“ са погоном 4х4, који су на себи имали безпосадну даљински управљиву борбену куполу „Арбалет-ДМ“ и „Охотник“, која је по први пут јавно приказана.
По први пут смо видели и оклопни аутомобили „Тајфун-ВДВ“ који је специјално развијен за потребе Ваздушно-десантне војске РФ. Ради се о точкашу који има погон 4х4. Његова оклопна заштита се састоји од вишеслојног керамичког оклопа што му омогућава да буде лакши у односу на слична средства. Од наоружања „Тајфун-ВДВ“ може да буде наоружан тешким митраљезом калибра 12,7мм „Корд“ или другим наоружањем које се поставља у обртну турелу, која се налази на крову возила. Постоје основане претпоставке да ће овај модел возила ући у наоружање руске армије до краја ове године.
После новитета који су везани за лаку оклопну технику уследио је ешелон састављен од борбених возила пешадије. Ту смо могли да видимо дубоке модификацију борбеног возила пешадије БМП-3 који је ојачан реактивним типом динамичке заштите. По први пут је демонстрирана и дубока модернизација најмасовнијег оклопног борбеног средства у редовима руске армије – БМП-2М, која опремљена са новом куполом „Бережок“. Ова купола је производ Конструкторског бироа приборостројења из Туле. У његовом наоружању се налазе четири лансера у којима се налазе вођене противтенковске ракете „Корнет“, аутоматски топ калибра 30мм и нови систем за управљање ватром.
По први пут су публици приказане и четири артиљеријска возила 2С38 која су намењена за дејства против циљева у ваздушном простору (беспилотне летелице). Ова возила су производ пројекта кодног имена „Деривација-ПВО“. Главни реализаотр овог пројекта је ЦНИИ „Буревестник“. Наиме, на бази шасије која је позајмљена са БМП-3 је направљен простор за уклапање тешке куполе на коју је уграђен нови аутоматски топ калибра 57мм. Ова „грдосија“ је у стању да неутралише земаљске циљеве на даљинама и до 10,000 метара, док му је вертикални домет и до 4,500 метара. Као што смо рекли, један од основних задатак комплекса је борба против све присутнијих беспилотних летелица. Ово средство је по први пут демонстрирано на сајму „Армија-2018“. У плану је да се комплетан блок његових тестирања оконча до краја следеће године.
Још један од новина ове параде су модификовани модели тешког борбеног возила пешадије Т-15 који је направљен на бази пројекта „Армата“ и „Курганец-25“. Наиме, ова возила су добила нове борбене куполе „Кинжал“ и „Епоху“. Захваљујући овим изменама значајно је повећана њихова укупна ватрена моћ. И ова средства у свом наоружању ће имати нове аутоматске топове калибра 57-мм који у својој категорији немају аналога у свету. Поред ових топова ту се обавезно налазе и лансери са вођеним противтенковским ракетама које су способне да на великим даљинама униште читав спектар земаљских (па и ваздушних) циљева. Слична конфигурација наоружања је недавно представљена и на пројекту модернизације БМП-3. Сва ова техника се налази у активној фази тестирања.
Следећи ешелон се састојао од 20 борбених машина за непосредну ватрену подршку основних борбених тенкова БМПТ-72 „Терминатор“, као и модернизованих тенкова Т-72Б3. У склопу ове колоне су се по први пут нашли и дубоко модернизовани модели основних борбених тенкова Т-90М „Пробој“ и Т-80БВМ, који се одликују изузетно снажном оклопном заштитом, високим степеном покретљивости, и унапређеним системом за управљање ватром.У априлу ове године први контингент софистицираних тенкова Т-90М је ушао у наоружање тенковске армије из састава Западног војног округа. Уговор за њихову испоруку је потписан пре три године.
У суштини, дубоко модернизовани основни борбени тенк Т-90М „Пробој“ је добио нови тип куполе, која се значајно разликује од оне која се налази на базичној верзији тенка Т-90А „Владимир“, као и знатно снажнији мотор. Његова оклопна заштита је обложена специјалном покривком, која штити посаду од проклизавања. Сличан концепт је примењен и на тенковима нове генерације Т-14 „Армата“.
Што се тиче модернизоване верзије тенка Т-80БМВ он је намењен за преоружање арктичких тенковских формација које се налазе у саставу Северне флоте. Први тенкови који су подигнутио на овај стандард испоручени су војсци 2018.године. У поређењу са базичном верзијом тенка (Т-80БВ) знатно је унапређена укупна ватрена моћ, оклопна заштита, покретиљвост и генерална управљивост борбеним средством.
На крају тенковске колоне се нашла група основних борбених тенкова нове генерације Т-14 „Армата“. На овом типу тенка су примењена јединствена техничка решења, који немају адекватну конкуренцију у свету. Почетак серијске производње овог тенка и његова испорука оклопно-механизованим јединицама руске армије се очекује од 2021.године.
На паради Победе је представљена и цевна артиљерија великог калибра. Њу су представљале модернизоване верзије самоходне хаубице „Мста-СМ“, као и ново оруђе „Коалиција-СВ“. Иначе, први контингент засигурно најбоље самоходне хаубице на свету је ушао у артиљеријске јединице руске армије у мају месецу ове године.
„Коалиција-СВ“ има топ калибра 152мм. Њу карактерише висок темпо паљбе који може да иде и до 10 граната у минути. По овом параметру је „најбрже“ артиљеријско средство овог типа које се налази у наоружању руске армије. Развојни инжењери који су креирали овај систем су сагласни да ова хаубица нема конкуренцију у свету када су у питању оруђа сличне категорије. Поред брзине паљбе, посебно се истиче њен велики ефективни домет, као и прецизност ватре.
Што се тиче самоходних хаубица „Мста“ оне су у наоружање ушле 1989.године, и по својим техничко-тактичким карактеристикама и даље представљају врло респектабилно артиљеријско средство. Добро осмишљени пакети модернизације који су развијени за ову хаубицу значајно продужавају њен животни век, и стављају је у сам светски врх, када су у питању самоходна оруђа. Управо на овом средству је по први пут примењен принцип „ватреног налета са једним оруђем“, где се захваљујући опаљењу више граната под различитим угловима елевације постиже ефекат једновременог удара на циљ. Ово омогућава да свега једно оруђе има једнак учинак као цела батерија вучних хаубица или оруђа која немају ову могућност.
Приказан је дубоко модернизовани вишецевни лансер ракета „Торнадо-С“, који спада у најбоље системе на свету када је у питању реактивна артиљерија.
„Торнадо-С“ представља дубоко модернизовану верзију вишецевног лансера ракета „Смерч“. Њега су развили конструктори НПО „Сплав“. Модернизована верзија у односу на базичне моделе „Смерч“ има значајно већи ефективни домет дејства, који сада достиже 120 км, као и прецизност самог дејства. Поред тога, на овом систему је озбиљно унапређен систем за управљање ватром који омогућава да се свака ракета индивидуално наводи на сваки појединачни циљ.
Гледаоци су могли да виде и ешелон оперативно-тактичких ракетни система „Искандер-М“, који традиционално учествују на паради Победе. Закључно са овом годином, све јединице ракетне војске које су у свом саставу имале системе овог типа (тактичке балистичке ракете) су опремљене новим системима „Искандер-М“. Опште је мишљење да овај систем нема адекватном конкурента на целом свету. Представља најбољи ударни ракетни комплекс у својој класи. Његова квазибалистичка ракета је неухватљива за све видове ПРО. У радијусу од 500км колико покрива његова ракета, од његове ракете нема одбране.
На војној паради је представљена и гама савремених типова противваздухопловних ракетних система, као и комплекси ПВО/ПРО који се налазе у наоружању Копнене војске. Први ешелон је био попуњен самоходним ракетним система кратког и средњег домета „Тор-М2“ и „Бук-М3“, од којих је последњи по први пут учествовао на паради.
Оба ова система су производ чувене руске компаније ВКО „Алмаз-Антеј“, и представљају тренутно најбоље ПВО системе у свету који су намењени за борбу против различитог спектра ваздушних циљева на кратким и средњим даљинама. Самоходни ракетни систем кратког домета „Тор-М2“ иза себе има и ратно искуство (Сиријска Арапска Република) где је успео да обори више од 45 циљева (углавном беспилотне летелице, минобацачке мине, ракете лансиране из система ВЛР „Град“). У овом моменту ради се на развоју модификације која ће бити интегрисана на оклопну шасију на точковима, и која ће да има амфибијске способности. Поред тога, јединице арктичке војске које су позициониране на Арктику и Крајњем Северу, ће добити специјалне модификације овог система који носи ознаку „Тор-М2ДТ“.
Што се тиче ракетног система „Бук-М3“ (извозна ознака Бук-М3Е „Викинг“) он на једном лансирном возилу носи шест ракета, што је за две више него код претходне верзије „Бук-М2“. Ове ракете се налазе у специјалним транспортно-лансирним контејнерима. Дивизион ових система је у стању да једновремено нападне до 36 ваздушних циљева, који се крећу брзинама и до 3000 м/сек. Ефективни домет његових ракета је 70км. Први контингент ракетних ПВО система „Бук-М3“ је крајем прошле године ушао у оперативно наоружање Центраног војног округа руске армије.
На паради се појавио још један дебитант. И то какав. У ешелону су се налазили елементи далекометног ПВО/ПРО ракетног система С-300В4. Црвеним тргом су протутњале четири самоходна лансирна возила са два логистичка возила за допуну борбеног комплета. Ради се о систему који се налази на гусеничним платформама, и одликује га висока проходност. Његов основни задатак је борба против широког спектра ваздушних циљева, са посебним нагласком на пресретање балистичких ракета кратког и средњег домета (сегмент противракетног штита).У наоружању руске армије се налази од 2014.године.
С-300В4 представља даљу модернизацију ракетних система С-300В који се налазе у наоружању Копнене војске руске армије. Они су пре свега намењени за пресретање оперативно-тактичких и балистичких ракета средњег домета. Дакле, овде се у основи ради о противракетном систему. Поред тога они се могу употребити и против осталих ваздушних циљева, као што су авиони, хеликоптери и сл. За разлику од претходних система, нови С-300В4 може да пресреће пројектиле на даљинама и до 400км. По својим укупним техничко-тактичким карактеристикама, овај систем премашује могућности система С-400 „Тријумф“. Такође, комплетан комплекс са радарско-осматрачким и нишанским системима, као и лансирним и логистичким јединицама је смештен на тенковске шасије са гусеницама.
Тешка ракета-пресретач која се налази у наоружању система С-300В4 може да развије брзину од 7,5 маха. Штавише, његова најновија ракета ознаке 9М82МВ може да досегне брзину од 9 маха, и да пресретне циљ на даљини од 350км који се налази у ближем космосу. При томе ракета је високо управљива приликом свог лета, тачније има одличне маневарске способности приликом пресретања свог циља.
Процене су да је захваљујући заиста обимном пакету модернизације који је примењен на верзији С-300В4 његова борбена ефикаснот увећана за чак 2,3 пута у односу на претходну верзију овог система С-300В3. Ова верзија система тренутно представља можда и најбољи ракетни систем ПВО/ПРО на свету.
После ових ракетних колоса на сцену су ступили традиционални учесницни војних парада, као што су десантно оклопна возила БМД-4М и десантни оклопни транспортери БТР-МДМ „Ракушка“. Ова техника се од 2016. године са великим успехом експлоатише у јединицама ВДВ-а руске армије.
Ускоро су се појавили ешелони састављени од тешких пламенобацачких вишевецних ракетних лансера ТОС-1А „Солнцепек“ и ТОС-2 „Тосочка“, која је публици демонстрирана по први пут.
ТОС-2 представља даљу еволуцију претходника ТОС-1А „Солнцепек“. Ради се о тешком вишецевном лансеру ракета калибра 220мм, са напредним техничко-тактичким карактеристикама. Постоље са лансером је смештено на платофрми точкашу (тешко троосовинско возило типа „Урал“ повећане проходности). На овај начин је значајно повећана мобилност овог средства које је до сада као основну платформу користило шасију тенка Т-72 („Солнцепек“). Прецизне техничко-тактичке карактеристике новог система нису још доступне јавности. Ове године ће „Тосочка“ започети блок тестова у јединицама руске армије (опитно-експлоатациона фаза примене).
Што се тиче тешког вишецевног лансера ракета ТОС-1А „Солнцепек“ познато је да он може да изведе "ватрени вал“ необичне велике разорне моћи по земаљским циљевима непријатеља, који се налази на даљинама до 6 хиљада метара.
Ракете које ово оруђе користи поседују два типа бојевих глава: запаљиве и термобаричне. Када ракета са запаљивом бојевом главом падне на циљ, долази до контакта запаљиве смесе и ваздуха услед чега настаје њена експлозивна активација.Приликом активирања ове смесе брзо се ствара пламени облак огромне температуре, који усисава сав кисеоник око себе. Ово је посебно смртоносно против непријатељске живе силе, која нема ни времена, нити могућности, да се заштити од оваквог напада. Овај систем има и своју борбену употребу на територији Сирије, која је оцењена као веома успешна.
По први пут се могао видети нови инжињеријски систем за даљинско минирање (ИСДМ). На паради су се појавиле две борбене и две транспортно-логистичке машине које представљају овај комплекс.
Систем су развили инжењери научно-производне корпорације „Техмаш“. Основна платформа система је камион КамаАЗ, који има повећану носивост. По својој концепцији ИСДМ представља вишецевни лансер ракета, који за веома кратко време може да испали велику количину пројектила који носе различите типове мина, на даљине од неколико километара.
Представљање технике Ваздушно-космичких снага руске армије су отворили самоходни хибридни ракетно-топовски системи „Панцир“, у своје три посебне верзије. На паради се могао видети стандардни/базични ПВО систем „Панцир-С1“, затим гусенична арктичка варијанта која је 100% ракетизирана – „Панцир-СА“ и дубоко модернизована варијанта базичне верзије система која носи ознаку „Панцир-СМ“. Овај последњи је постављен на шасију возила повећане носивости и оклопне заштите „Торнадо-К“.
Фамилија ракетних система „Панцир“ је предвиђена за непосредну одбрану цивилних и војних објеката, и ешалонирану одбрану далекометних ПВО/ПРО система. По својим техничко-тактичким перформансама спада у ПВО систем кратког домета. „Панцир-С1“ је имао и своју борбену експлоатацију у Сирији, где је показао висок степен ефикасности у борби против беспилотних летелица.
„Панцир-СМ“ – представља капиталну модернизацију руског противваздухопловног хибридног ракетно-топовског система кратког домета „Панцир-С1“. Верзија која ће носити ознаку „СМ“ ће користити нову ракету повећаног домета, као и нови радар са активном фазном решетком.
Захваљујући овим унапређењима „Панцир-СМ“ ће моћи да обара ваздушне циљеве на даљини и до 30км, што значајно превазилази борбене могућности његове основне верзије. Развојни инжењери овог система су истакли да ће комплекс бити опремљен са два типа ракета: стандардном ПА ракетом, и хиперзвучном ракетом која ће остваривати брзину лета 5+ Маха. Ракете малих габарита ће бити у стању да униште беспилотне летелице непријатеља на даљини и до 7 хиљада метара, док ће напредне варијанте стандардних ракета моћи да обарају ваздушне циљеве непријатеље на хоризонталним даљинама 30+км. Претпоставка је да ће комплетан циклус развоја малогабаритних ракета (развој, тестирање и производња) трајати 3-4 године.
Треба напоменути да је ова верзија добила и унапређен радар. Његовом интеграцијом ће значајно бити повећана зона детекције у откривању ваздушних циљева, која ће износити 75+км. Како су навели специјалисти ради се о габаритнијем возилу које има масу од 21,000кг уз носивост која достиже 22,000кг. Њега покреће дизел мотор који генерише 450 коњских снага. Трансмисија је аутоматска.
У следећем ешелону су се појавили ПВО ракетни системи С-350 „Витјаз“ и С-400 „Тријумф“. Ово је било први пут да ракетни систем С-350 „Витјаз“ учествује на једној војној паради, док је С-400 већ традиционално присутан на манифестацијама оваквог типа.
С-350 „Витјаз“ представља ракетни систем средњег домета, који спада и оруђа нове генерације. Развио га је чувени концерн „Алмаз-Антеј“. Употребљава се за борбу против широког спектра ваздушних објеката на даљинама до 60км. При томе ракета може да обори циљ који се креће на висини до 30км. Систем може једнако ефикасно да се употреби против аеродинамичких, али и балистичких циљева. Једна лансирна јединица ракетног система С-350 „Витјаз“ је наоружана са 12 ракета (9М100 и 9М96) кратког и средњег домета. Треба напоменути да су руски конструктори за овај систем развили и ракету 9М96Е2 која поседује дупло већи домет по даљини од стандардних ракета. Њен максимални домет достиже 120км. У плану је да овај систем замени базичне верзије система БУК и С-300 који се налазе у наоружању руске армије.
Нови систем средњег домета ће обезбедити далеко већу ватрену моћ јединица ПВО у борби против непријатеља. Сада ће само један ракетни дивизион С-350 који се у основи састоји од осам лансирних јединица у свом саставу имати 96 ракета, уместо 32 ракете као што је то случај са системима С-300ПС. Ово ће у садејству са савременим радарско-осматрачким комплексом обезбедити способност заштите од масовних удара условног непријатеља, који се пројектује употребом великог броја једрећих бомби, крстарећих ракета и беспилотних летелица.Први системи С-350 „Витјаз“ су ушли у наоружање руске армије у децембру прошле године.
По први пут су на Црвеном тргу продефиловали и ракетни системи обалске одбране 3К60 „Бал“. Поред самоходних лансирних система приказана су и транспортно-логиситчка возила за попуну борбеним комплета, као и самоходни командни пункт за управљање и везу.
„Бал“ (индекс ГРАУ 3К60, ознака НАТО: SSC-6 Sennight (рус. „неделя“) представља ракетни комплекс наоружан противбродском ракетом Х-35. У наоружању се налази од 2008. године. Његова основна намена је ефективна контрола приобалног појаса и заштита воденог пространства од непријатељских пловила. Користи се за заштиту важнијих војно-поморских лука, приобалних градова, војне и цивилне инфраструктуре, као и за одбрану осетљивих зона од евентуалног поморског десанта непријатеља. Једна лансирна јединица је опремљена са 8 ракета Х-35/Х-35У смештених у лансирне контејнере. Ови контејнери се налазе на мобилној платформи точкашу МЗКТ-7930. Једна батерија ракетног комплекса „Бал“ се састоји из командног пункта управљања и везе (2 јединице), 4 лансирне јединице са укупно 32 ракете, и 4 логистичко-транспортне јединице капацитета још 32 ракете, које врше и пуњење лансирних јединица.
Комплекс може да користи 2 типа ракета. Х-35 (домета 120-200км) и Х-35У (домета 260км). Обе ракете имају дозвучну крстарећу брзину лета. Способне су да униште пловила депласмана и до 5,000 тона. Наводе се помоћу активне главе за самонавођење (систем испали и заборави). Постоји и експортна верзија овог комплекса опремљена ракетама Х-35УЭ.
Иза ракетне компоненте која има задатак да штити руску обалу од поморског десанта потенцијалног непријатеља, наишла је група оклопних аутомобила повећане заштићености „Тајфун-К“ (погон 6х6) и „Тигар-М“ из састава војнополицијских јединица руске армије. Ова средства су ангажована током војне операције у Сирији, посебно на плану обезбеђења конвоја са хуманитарном помоћи, као и у патролним задацима по локалним комуникацијама и организацији контролно-пропусних пунктова.
Иза њих су ишла возила која се налазе у наоружању Националне гарде Руске Федерације. Могли смо да видимо специјално оклопно возило СБМ ВПК-233136 "Тигар", као и оклопне аутомобиле "Патруль" 4х4 и "Урал-4320ВВ" 6х6.
Што се тиче фамилије оклопних аутомобила „Тигар“ на бази њега је команија ВПК развила више од 50 разних модификација. На њега је интегрисана читав гама наоружања, од стрељачког до противтенковског, што му омогућава универзалну функцију (решавања читавог спектра различитих задатака).
При крају механизованог дела приказа савремене војне технике, појавила су се три самоходна копнена ракетна комплекса од којих се „леди крв у жилама“. У питању су тешка возила-точкаши који на себи носе котејнере у којима се налази интерконтинентална балистичка ракета РС-24 „Јарс“. Ова средства су обезбеђивали оклопни аутомобили „Тигар-М“ који су били наоружани даљински управљаном борбеном куполом „Арбалет-ДМ“. Ракетна групација опремљена мобилним комплексима РС-24 „Јарс“ представља основу Ракетне војске стратешке намене (РВСН).
На само крају механизоване колоне појавила су се три борбена оклопна транспортера-точкаша БТР „Бумеранг“, који су на себи имали заставе три вида руске армије: Ратне морнарице (ВМФ), Копнене војске и Ваздушно-космичких снага. Поред њих ту су били и оклопни транспортери БТР-82А који су такође веома успешно оцењени приликом ратне експлоатације у Сирији.
Част да заврше војну параду су имали борбени ваздухоплови који се налазе у наоружању руске армије. Већа групација авиона и хеликоптера која је образовала неколико ваздушних ешелона је полетела са осам војних аеродрома. Они су се кретали на висини од 150-400 метара, са парадном брзином која се кретала у распону од 200-500 км/час.
По већ устаљеној традицији у првом ешелону су се налази тешки војно-транспортни хеликоптер Ми-26, кога је пратило одељење борбено-транспортних хеликоптера Ми-8АМТШ. Иза њих је у борбеној формацији“клин“ ишла групација ударних хеликоптера Ми-35М, Ка-52 „Алигатор“, Ми-28Н „Ноћни ловац“.
После прелета хеликоптерске групе, на сцену су ступили авиони. Посетиоци су могли да виде руски летећи радар А-50, затим војно-транспортни авион Ил-76МД, стратегијске бомбардере Ту-95МС, Ту-22М3 и Ту-160 „Бели Лабуд“, као и авио-цистерну Ил-78. Иза ових авиона је летела ловачко-пресретачка група коју су чинили вишенаменски ловци МиГ-29 и тактички бомбардери Су-24. Одмах иза њих је летело ударно одељење суперсоничних ловаца-пресретача МиГ-31К (специјална модификација) који су носили хиперзвучне ракете „Кинжал“. Овај ешелон су затворила четири „невидљива“ вишенамеска ловца 5 генерације Су-57.
На само крају је изнад Црвеног трга прелетело десетак авиона у борбеној форамацији „тактичко крило“ коју су чиниле летелице које су се прославиле у сиријској кампањи Су-35С, Су-30СМ и Су-34, акро групе „Руски витезови“ и „Стрижи“ на апаратима Су-30СМ и МиГ-29. Како традиција налаже, војну параду су „затворили“ оклопљени јуришници Су-25 који су испуштали трагове у распореду боја руске заставе.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
