Врста је први пут описана 1741. од стране учесница камчатске експедиције Георга Стелера. Име алеписаурус (Alepisaurus ferox) добила је 1811, пошто је врсту изучио познати истраживач фауне далекоистичних мора Пјотр Палас.
Риба досеже величину од 215 см, тежину до 9 кг, има зубе дуге 3 см и високу леђну перају. Брза је, снажна, захваљујући спљоштеном витком телу и уској издуженој глави. Попут многих дубокоморских грабљивица и алеписаурус се окомито креће из својих жртава.
Преко лета се среће у водама Далеког истока Русије иако су њено место обитавања мора у тропској и суптропској клими, али алеписауруси пливају и далеко на север, до Гренланда, Исланда и Беринговог мора.
Зна се да алеписаурус прождире рибе своје врсте, односно то је риба канибал, да је хермафродит и да се обично може наћи на дубини од 1000 метара. У далекоисточним водама Русија, према пороцени научника, има око пола милиона алеписауруса.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу