Почела производња нове пушке која ће повећати борбени квалитет руских специјалних јединица

Слободан Ђукић
Ради се о оружју које је веома прецизно приликом дејства и ергономски изузетно добро решено. Његова примена је индикована у јединицама ВДВ и специјалним јединицама руске армије (Спецназ).

АЕК-971 је руска аутоматска пушка која је произведена је у Ковровском машинском заводу, а на њеном развоју радио је конструктор Станислав Иванович Кокшаров. Развијена је на бази аутомата система Константинова (СА-006) из 1974. године.

Приликом објављивања конкурса за стварање нове генерације стрељачког оружја за потребе совјетске армије, који је расписан крајем 70-их година прошлог века, креће и развој нове аутоматске пушке АЕК-971. У трци за нову пушку учествује још и конструкција Никонова (АН-94), која побеђује на одржаном конкурсу. Међутим, упркос „поразу“ (условно речено), главни конструктор на АЕК-971 не одстаје, него и и даље ради на њеном развоју.

Почетком 90-их година прошлог века комплетира се мања количина усавршене верзије аутоматске пушке АЕК-971, која је произведена у јако малој серији. После деценију и по чекања, ове пушке коначно улазе у програм тестирања за потребе специјалних јединица РФ. Од 2006 године производња се сели у фабрику Дагтарјев. Међутим, за масовнију производњу ове пушке постоји један озбиљан проблем. Он се тиче неопходности прилично великог улагања у техничке капацитете ове фабрике (производна линија). Овако нешто није било исплативо без коначне одлуке Министарства одбране Руске Федерације око усвајања ове пушке у наоружање руске армије, као и одвајања знатних финансијских средстава за цео програм.

Сама пушка је у тесној вези са развојем борбено-тактичке опреме Ратник која треба да створи нове борбене могућности руског пешадинца.

АЕК-971 је направљен као класична аутоматска пушка која визуелно подсећа на познату јуришну пушку АК-47. Међутим, сем система позајмице барутних гасова свака даља сличност са АК-47 престаје. Како би се повећала прецизност саме пушке конструктор је осмислио полуаутоматски систем за балансирање. Нешто слично се могло видети и на каснијим моделима аутоматских пушака мод. АК-107 и 108.

Као што је раније речено, ова пушка је изгубила на конкурсу од АН-94, међутим предност АЕК се огледала првенствено у једноставнијој конструкцији, јефтинијој изради, као и тежини, која је око 0,5 кг мања у односу на АН-94. Све ово је утицало да руска војска одустане од конкструкције АН-94 која је својевремено победила на конкурсу, и да се определи за решење АЕК-971.

Прецизност АЕК у односу на АК-74 је повећана за неких 15-20%. Карактеристично за ову конструкцију је то да је сандук пушке, са пиштољским рукохватом, направљен од пластике из једног дела, што је  велика разлика у односу на пушке Калашњиков, израђене од пресованог лима (сем рукохвата наравно). Селектор ватре је постављен са обе стране и могуће га је активирати палцем обе руке у зависности од тога да ли је стрелац леворук или деснорук. Он има три положаја: једниначна ватра, рафал од три метка и аутоматска паљба. Темпо гађања је био изузетно велики (1,500 метака у минуту на првим моделима пушке)- На модификованим верзијама оружја (А-545) ова карактеристика је лимитирана на 800-900 метака у минути.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“