АЕК-971 је руска аутоматска пушка која је произведена је у Ковровском машинском заводу, а на њеном развоју радио је конструктор Станислав Иванович Кокшаров. Развијена је на бази аутомата система Константинова (СА-006) из 1974. године.
Приликом објављивања конкурса за стварање нове генерације стрељачког оружја за потребе совјетске армије, који је расписан крајем 70-их година прошлог века, креће и развој нове аутоматске пушке АЕК-971. У трци за нову пушку учествује још и конструкција Никонова (АН-94), која побеђује на одржаном конкурсу. Међутим, упркос „поразу“ (условно речено), главни конструктор на АЕК-971 не одстаје, него и и даље ради на њеном развоју.
Почетком 90-их година прошлог века комплетира се мања количина усавршене верзије аутоматске пушке АЕК-971, која је произведена у јако малој серији. После деценију и по чекања, ове пушке коначно улазе у програм тестирања за потребе специјалних јединица РФ. Од 2006 године производња се сели у фабрику Дагтарјев. Међутим, за масовнију производњу ове пушке постоји један озбиљан проблем. Он се тиче неопходности прилично великог улагања у техничке капацитете ове фабрике (производна линија). Овако нешто није било исплативо без коначне одлуке Министарства одбране Руске Федерације око усвајања ове пушке у наоружање руске армије, као и одвајања знатних финансијских средстава за цео програм.
Сама пушка је у тесној вези са развојем борбено-тактичке опреме Ратник која треба да створи нове борбене могућности руског пешадинца.
АЕК-971 је направљен као класична аутоматска пушка која визуелно подсећа на познату јуришну пушку АК-47. Међутим, сем система позајмице барутних гасова свака даља сличност са АК-47 престаје. Како би се повећала прецизност саме пушке конструктор је осмислио полуаутоматски систем за балансирање. Нешто слично се могло видети и на каснијим моделима аутоматских пушака мод. АК-107 и 108.
Као што је раније речено, ова пушка је изгубила на конкурсу од АН-94, међутим предност АЕК се огледала првенствено у једноставнијој конструкцији, јефтинијој изради, као и тежини, која је око 0,5 кг мања у односу на АН-94. Све ово је утицало да руска војска одустане од конкструкције АН-94 која је својевремено победила на конкурсу, и да се определи за решење АЕК-971.
Прецизност АЕК у односу на АК-74 је повећана за неких 15-20%. Карактеристично за ову конструкцију је то да је сандук пушке, са пиштољским рукохватом, направљен од пластике из једног дела, што је велика разлика у односу на пушке Калашњиков, израђене од пресованог лима (сем рукохвата наравно). Селектор ватре је постављен са обе стране и могуће га је активирати палцем обе руке у зависности од тога да ли је стрелац леворук или деснорук. Он има три положаја: једниначна ватра, рафал од три метка и аутоматска паљба. Темпо гађања је био изузетно велики (1,500 метака у минуту на првим моделима пушке)- На модификованим верзијама оружја (А-545) ова карактеристика је лимитирана на 800-900 метака у минути.