Телевизијски канал „Звезда“ је објавио видео материјал где се види полетање највећег турбоелисног авиона на свету Ан-22 „Антеј“. Војна вежба са учешћем овог авиона је реализаована у ваздухопловној бази војно транспортне авијације из састава ВКС руске армије (Тверска област), саопштили су у информативној служби Министарства одбране Руске Федерације.
Посада тешке летелице је током лета провежбала различите типичне и атипичне ситуације које се могу јавити током употребе овог авиона. Сценарио вежбе је укључивао ситуације као што је изненадни отказ радиовезе, затим елемената у систему управљања летелицом, као и потенцијалне проблеме са моторима. Само полетање је изведено у условима пуне облачности, коју је пратила слаба киша. На видео снимку се види сегмент вежбе на коме је један од моћних турбоелисних мотора НК-12МА ван функције. Ови мотори продукују снагу од 15 хиљада „коња“, док њихова елиса у пречнику достиже шест метара.
Антонов Ан-22 „Антеј“ (рус. Антонов Ан 22 „Антей“) је четверомоторни турбоелисни тешки транспортни авион, носивости 60 тона. Конструисан је у Ваздухопловним научно-техничком комплексу „Антонов“ у Кијеву. Њамењен је за превозу тешког терета великих габарита, као и ваздушно-десантних снага руске армије. На пример, један „Антеј“ у свом транспортном одсеку може да превози 290 падобранаца или 80 тона терета.
То је први совјетски широкотрупни авион и највећи турбоелисни авион на свету. Џиновска летелица је тешка 205 тона, док њен распон крила достиже 64 метра. Максимални долет летелице (пун капацитет) је 5 хиљада километара. Посада авиона се састоји од 5-7 људи. Према доступним изворима, у овом моменту руске ВКС у свом саставу поседују четири летелице овог типа(три оперативне, једна у резерви). Поред руске армије Ан-22 „Антеј“ поседују и Украјинци (један оперативан, један у резерви). Овај авион је светску премијеру имао је на аеромитингу у Ле Буржеу 15. јуна 1965. године. У временском раздобљу од 1965-1975 у неколико производних циклуса је комплетирано укупно 68 авиона Ан-22 и Ан-22А. Авион је пројектован као стратешки транспортер, дизајниран да значајно увећа совјетски десантни потенцијал (могућност превоза већег броја тадашњих основних борбених десантних возила БМД-1).