Зашто се у Сибиру клима мења брже него у другим областима на планети?

Joshua Stevens/NASA Earth Observatory
У Русији се током читаве године бележе аномално високе температуре. А то није добар знак.

„Зима боје вишње“- тако су руски синоптичари незванично назвали протеклу зиму. Када се температура зими подиже изнад климатске норме, то се на карти обележава ружичастом бојом. 2019. година била је прошарана засићеном бордо бојом.

Рекордно високе температуре у Русији су већ неко време уобичајена појава. Последњи рекорд забележен је 20. јуна: француски метеоролог Етјен Капикјан је забележио да је у најхладнијем граду на свету, сибирском Верхојанску, температура достигла +38ºС. То је највиша температура у историји забележена северно од поларника.

Аномално високе температуре захватиле су Западни Сибир од јануара 2020. године. Мај је био најтоплији у региону, и то опет у читавој историји. У преосталој Русији продавци бунди и власници скијашких стаза трпели су губитке: топла зима се одразила на њихов бизнис.

Научници констатују: у земљи у којој се две трећине територије налази у зони вечитог леда клима се мења брже него у осталим деловима света.

Зашто је у Сибиру тако топло

Постоји неколико узрока, а оно што се дешава је последица њиховог заједничког деловања.

Како наводи доктор географских наука Александар Кислов, временски услови у Русији (као и у Европи) условљени су понашањем два џиновска атмосферска поља: један (антициклон) налази се у рејону Азорских острва у Атлантику, а други (циклон) у рејону Исланда. Испоставља се да се интензитет ових  атмосферских вихора мења и то, по правилу, истовремено. А када оба вихора бесне, „стварају кретање огромне струје топлог влажног ваздуха“ изнад континента. Према његовим речима, ове зиме и антициклон и циклон су били посебно снажни.

Како је за Russia Beyond рекао старији предавач катедре за метеорологију и климатологију Московског државног универзитета Павел Контантинов, топла зима у Русији је последица специфичног начина на који се притисак распоређује у северној хемисфери Земље ове године. Тако да је погрешно сматрати да је садашња аномалија директна последица глобалног отопљавања, није све тако једноставно. „Не можемо рећи да ће сада све будуће зиме код нас бити такве. То није нова норма“, сматра Константинов.

Али нетипично топла зима је, с друге стране, довела до тога да је пролеће било суво, па су резерве влаге у површинским слојевима тла у појединим областима биле ниске. То, опет, може довести до даљих великих пожара у Сибиру. Прошле године крајем лета они су захватили око 2,5 милиона хектара, а ове, према подацима Washington Post, већ је изгорело преко 600 хиљада хектара шуме.

Посебно интензивно се клима мења у Арктичком региону. „На читавом Арктику је топлије, док у Сибиру промена није тако уједначена, него се дешава у неким областима“, додаје Костантинов. „Али арктичко отопљавање није директно повезано са сибирским. На Арктику је топлије,  јер се он налази на великим географским ширинама.“

Укупно узев, отопљавање у Русији се дешава два и по пута брже него просечно на планети, уверен је Андреј Кисељов, водећи научни сарадник Главне геофизичке опсерваторије „Војејков“. „До тога долази због географских специфичности: ми живимо у јединственом појасу, у којем је површина копна знатно већа од површине воде. Океан као огромни акумулатор топлоте може да нивелише утицај промењених услова, док копно има сасвим другачији топлотни капацитет. “

А то има последице.

Шта ће сада бити?

„Током читаве своје дуге каријере никада нисам видео тако огромне гусенице које тако брзо расту“, каже директор центра за заштиту шума у Краснојарском крају Владимир Солдатов. Ради се о гусеници сибирске свилене бубе, која се храни кором, пупољцима и четинама дрвећа, и у условима топлог времена достиже велике димензије.

Гусеница сибирске свилене бубе Dendrolimus sibericus

„Огромни мољци“ изненађују стручњаке, али ради се о нечем другом: гусенице уништавају шуму и чине је осетљивијом на пожаре. Ове године ова врста инсеката је продрла 150 километара северније од њеног уобичајеног хабитата и већ су уништили преко 120 хиљада дрвећа.

Други значајни проблем су техногене несреће, као она која се догодила у јуну ове године у Нориљску. Изливање преко 20 тона нафтних деривата се, према једној верзији, догодило због тога што су услед климатских промена носачи резервоара потонули у тло, којем се дно одвалило. Према речима директора Центра за економију животне средине и природних ресурса„ Високе школе економије“ Григорија Сафонова, већ данас се у рејонима вечитог леда бележи преко 5.000 случајева изливања нафте због кварова на нафтоводима. Притом много брже пропада апсолутно сва инфраструктура  у северним регионима: због кондензације влаге у зидовима нове зграде већ после 7-9 година постају неупотребљиве.

И најзад, научнике све више брину такозвани „зомби-пожари“ на Арктику.То су пожари који делују у слојевима тла и могу да наставе да горе чак и под слојем снега. „Ове године дошло је до необично великог броја зимских тресетних пожара“, истиче руководилац противпожарног одељења „Greenpeace Русије“ Грирогиј Куксин.

То није нова појава и сваке године се дешава у неком делу Русије, каже Константинов:  „70-их година масовно су на тако прикривен начин тињала тресетишта у Подмосковљу, а због тињања тресета снег зими постаје црн. А сви смо видели црни снег.“ Или, например, 2010. године цела Москва је била покривена димом због горења тресетишта. Али овакви пожари иду све даље на север, у рејоне који за њих нису уобичајени. „Такви пожари нису типични за Арктик, али сада се и тамо појављују“, истиче експерт.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“