Пројекат БТР-50 „Makran“: Нове могућности времешне совјетске борбене машине (АНАЛИЗА)

Mодификација совјетског амфибијског оклопног транспортера БТР-50ПБ 'Makran'

Mодификација совјетског амфибијског оклопног транспортера БТР-50ПБ 'Makran'

Youtube
Корпус Страже Исламске Револуције (КСИР) је крајем јуна демонстрирао модернизоване моделе наоружања и борбене технике које има у своме саставу. Ту се нашла и иранска модификација совјетског амфибијског оклопног транспортера БТР-50ПБ, који је развијен давних 50-их година прошлог века. Каква је историја примене овог оклопног транспортера у Ирану? Које су главне карактеристике његове модернизоване варијанте, као и даље перспективе употребе у модерном рату можете прочитати у наставку текста.

У циљу ојачавања своје армије (копнени вид војске) Иран је средином 60-их година прошлог века потписао капитални уговор са СССР-ом, који је подразумевао набавку 270 јединица БТР-50, заједно са 360 јединица БТР-60ПС. Укупна вредност уговора је износила 110 милиона америчких долара. Практична реализација уговора је после две године спроведена у дело.

Борбено искуство

Убрзо је почео Ирачко-Ирански рат. Током овог конфликта обе зараћене стране су у својим борбеним дејствима употребљавале оклопне транспортере БТР-50. Временом су на њима рађене и ограничеме модификације. То се пре свега односило на монтирање додатног наоружања на горњу пројекцију возила, као што су тешки митраљези, ПА топови и бестрзајна оруђа. Генерално, у овом сукобу су се иранске 50-ке доста добро показале- преноси интернет портал anna-news.

У фебруару 1986.године иранска армија је извела велику нападну операцију у циљу заузимања стратешки веома важног полуострва Фао, којег су добро утврдиле ирачке снаге. Целу операцију је компликовао веома тежак терен који се састојао од мочварног земљишта, које је испресецано водотоковима различите ширине и дубине корита. Иранске оклопно-механизоване снаге су биле принуђене да на главним правцима свог наступања користе разне врсте скели за форсирање водених препрека, којих је било у недовољном броју. Истовремено, јединице које су биле опремљене совјетским оклопним транспортерима БТР-50 са великом лакоћом су успеле да савладају све препреке, образују неколико десантних клинова у систему одбране непријатеља, и ватром тешких митраљеза подрже напад искрцане пешадије. Поред ватрене подршке иранска команда је ове транспортере употребила и у функцији возила за снабдевање, која је нападним јединицама достављала преко потребно наоружање, гориво и муницију, а користили су се и као вучна средства за транспорт тежих артиљеријских оруђа.

Управо захваљујући употреби ових средстава, ирачке снаге су брзо разбијене и принуђене да у нереду напусте полуострво Фао. Командант ирачке војске које је био одговоран за овај сектор фронта не само да је експресно разрешен своје дужности, него је и стрељан у Багдаду као велеиздајник. У стратешком погледу, губитком полуострва Фао ирачка армија је изгубила приступ Персијском заливу. Тек кроз неколико година, ирачка армија је успела да поврати изгубљени простор.

После завршетка рата, иранско руководство је било свесно да се његова војска под хитно мора даље изграђивати. Ефекти самог рата и његови променљиви резултати су додатно утврдили ове намере. Почетком 90-их година прошлог века Иран и Русија су потписали нови капитални уговор у коме је договорена лиценцна производња око 1000 тенкова Т-72 и 1500 борбених возила пешадије БМП-2. Целокупно комплетирање ове технике би се реализовало на територији Ирана, док би се неопходне компоненте набављале у Русији. Овај уговор је имао временски рок трајања од 20 година, и његова укупна вредност је износила 2,2 милијарде америчких долара.

Међутим, услед притиска САД тадашње руководство Русије је донело одлуку да обустави даљу војну сарадњу са Ираном. Потпуна обустава сваког вида војно-техничке сарадње између две државе је трајала у периоду од 1995-1999. године. У раздобљу од 1993-1999 године Русија је свом партнеру успела да достави опрему за нешто више од 400 тенкова Т-72, и за исти број БМП-2. Због неиспуњења услова уговора Русија је овом одлуком претрпела и озбиљну финансијску штету. Ипак, упркос тешким околностима (хронични дефицит Т-72 и БМП-2), Иран је успео некако да преоружа најелитније оклопно-механизоване борбене саставе савременијим видовима оклопне борбене технике, а да добар део застареле технике која је изашла из рата (укључујући и БТР-50) пребаци у резерву.

Међутим, средином друге деценије 21.века иранска команда се силом прилика поново присетила да у резерви има већи број времешних оклопних транспортера БТР-50. Наиме, на територији Ирака се појавила велика концентрација белосветских терориста вахабитског усмерења који су на делу његове територије образовале фантомску Исламску државу са изразито геноцидним намерама. Главни отпор њеном ширењу су пружиле различите шиитске милиције које су деловале у централном и источном делу земље. Ове милиције је активно подржао Иран, нарочито кроз испоруке различитог наоружања и војне технике. Током 2016.године овим одредима је испоручена извесна количина оклопних транспортера БТР-50 који су се налазили у резерви иранске војске. Шиитске милиције су током борбених дејстава успеле да изврше и ограничене модификације на овој техници, која се углавном састојала од додавања различитог наоружања (тешки митраљези, ПА топови, бестрзајни топови и сл.)

Треба истаћи да су у противтерористичким операцијама употребљавани и БТР-50 који су се налазили у саставу ирачке армије. И ова средства су претрпела одређене модификације, те одмах бачени у ватру. У тактичком смислу, ови транспортери су имали функцију обезбеђења непосредне ватрене подршке пешадијским јединицама на местима где непријатељ није поседовао озбиљнија противтенковска средства.

Пројекат модернизације „Makran

Најновија искуства борбене употребе оклопних транспортера БТР-50 на територији Ирака створили су нову слику у главама иранских генерала, када је у питању ово средство. Крајем јуна 2020.године КСИР је демонстрирао различите образце наоружања и модернизоване борбене технике која се налази у његовом саставу. Међу свом том техником, налазила се и најновија модернизација совјетског амфибијског оклопног транспортера БТР-50ПБ.

У основи, модернизована 50-ка је највише измена претрпела у погледу њеног основног наоружања. Наиме, на оклопни корпус је интегрисан нови борбени модул (купола) који је опремљен аутоматским топом 2А42 калибра 30мм. Са њим је спрегнут митраљез калибра 7,62мм. Заједно са интеграцијом новог наоружања, борбени транспортер је добио и нови систем за управљање ватром који се састоји од нових типова дневних и ноћних нишана, термовизије и ласерског даљиномера. У зависности од конфигурације, на куполу се могу додати и контејнери са противоклопним вођеним ракетама. Борбени комплет модернизованог БТР-50ПБ износи 500 граната калибра 30мм, и 2000 метака калибра 7,62мм. Купола је универзална, тако да се може интегрисати на шасије осталих БМП и БТР које се налазе у наоружању иранске армије. Према речима иранских инжењера који су осмислили цео пакет ове модернизације, ограничено је ојачана и оклопна заштита обновљеног транспортера који је добио име Makran“.

За сада није познато какав је погонски агрегат уграђен на модернизовану 50-ку. Ирански војни експерти сматрају да је пожељно уградити нешо јачи мотор, или у крајњој линији извршити капитални ремонт постојећег мотора. Такође, поставља се питање дали ће овај транспортер задржати своје препознатљиве амфибијске карактеристике,  ако се зна да ће вероватно бити нешто тежи од основне варијанте. Посебан нагласак (критика) се ставља и на повећање сиулете возила услед додавања куполе са наоружањем. Наиме, без пакета савременије оклопне заштите која се састоји од неке врсте динамичког оклопа, питање је како ће ово средство проћи у окршају са противником који поседује системе са вођеним противтенковским ракетама.

Није тајна да Исламска Република има хронични дефицит када је у питању савремена оклопна борбена техника, услед међународног ембарга на увоз оружја са којим се ова земља суочава већ доста времена. Покушај да се организује сопствена производња савремене оклопне борбене технике за сада је ограничена само на различите пакете модернизације за постојећа средства. Узгред речено, поједини пројекти модернизације оклопних возила у најмању руку изгледају веома контроверзно.

Тако је например, недавно представљена иранска модификација совјетског оклопног транспортера точкаша БТР-60 који  на себи има куполу скинуту са борбеног возила пешадије БМП-1, на коју је интегрисан топ кодног имена „Гром“, са две лансирне шине са вођеним ракетама „Маљутка“. Друга варијанта модернизованог оклопног транспортера БТР-60 уместо туреле са митраљезом, има постоље на које је монтиран двоцени ПА топ ЗУ-23-2. Ове године је на истом догађају на коме је представљен БТР-50ПБ „Makran“ светло дана угледала још једна модификација БТР-60, на којој је осим ПА топа калибра 23мм (1х), уочена и динамичка оклопна заштита.Треба истаћи да ова модернизација у визуелном погледу више личи на средство које је наменски унапређено, него на капиталну фабричку модернизацију.

Закључак

Пројекат модернизације оклопног транспортера БТР-50ПБ „Makran“ највише може помоћи иранској војној индустрији када је у питању даљи развој савремених борбених купола. Што се тиче самог средства оно је у данашње време застарело, и нема велику перспективу када је у питању опремање озбиљне војске. Покушај конверзије оклопног транспортера у борбено возило пешадије нам говори да иранска армија има озбиљан дефицит средстава ове намене у својим оклопно-механизованим јединицама. Логичан закључак који се из целе ове приче изводи је да ће модернизовано борбено оклопно средство БТР-50ПБ „Makran“ имати своју функцију у различитим шиитским милицијама које делују на територији Ирака и Сирије. Ова тврдња има своје упориште у чињеници да се ово возило (са адекватним пакетом модификације) и даље ефикасно може  употребити у ограниченим противпобуњеничким операцијама ниског интензитета, где противник не располаже са озбиљнијим противтенковским средствима. Што се тиче иранске армије, судбина овог средства је прилично неизвесна.

У овом моменту Иран жељно ишчекује јесен 2020.године до када му траје ембарго на увоз наоружања и војне технике. У овом моменту, се ово чини као једини начин да иранска армија осавремени своје оклопно-механизоване јединице новим борбеним возилима пешадије и оклопним транспортерима, без да губи време на „улепшавање“ застарелих борбених машина који датирају још од средине прошлог века.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“