Може ли се човек бавити примењеном науком на даљину? Студенти и предавачиPeter the Great St.Petersburg Polytechnic University (спада међу 100 најбољих универзитета на свету према процени TimesHigherEducation) кажу да за праве истраживаче вирус корона није проблем, него изазов.
3 начина на које Cанкпетербуршки политехнички универзитет „Петар Велики“ мења руско образовање
Највећи технички универзитет у Русији са 34 хиљаде студената (од чега је преко 5 хиљада студената из иностранства), увео је нове формате школовања и научних истраживања, укључујући оне везане за борбу против инфекције корона вирусом.
Још средином априла стручњаци Центра Научне технолошке иницијативе представили су математички модел ширења вируса корона, у којем су предвидели да ће епидемија у Москви и Петербургу бити окончана у јуну 2020. године. Прогнозе су начињене на основу података о ширењу вируса у Кини и Италији, објашњава проректор за перспективне пројекте SPbPU Алексеј Боровков.
„Ако је коефицијент ширења инфекције R(t) [он показује колико људи може да зарази један оболели] већи од један, епидемија се шири. Ако је мањи (и то је главни услов за укидање рестрикција), онда је епидемија у гашењу. На врхунцу коефицијент је одлазио преко 7, а данас је мањи од 1, отуда пад“, каже експерт.
Боровков сматра да су један од најважнијих фактора за обуздавање вируса у периоду самоизолације временски услови: када је напољу било хладно, људи су мање излазили на улицу и то је спречило брзо ширење COVID-19. Притом Алексеј Боровков додаје да би до другог таласа ширења вируса могло да дође на јесен, када почне сезона акутних респираторних вирусних инфекција и у велике градове почну да пристижу студенти, што ће повећати број социјалних контаката. Излаз из такве ситуације могла би да буде мешовита настава, у којој ће студенти бирати да ли ће присуствовати предавањима или ће их пратити на даљину.
Како би направили модел за ширење вируса корона стручњаци универзитета су направили два дијаграма обољевања: „оптимистичну“ и „песимистичну“ варијанту, с обзиром да су сви параметри веома промењиви (временски услови, број људи на улицама итд). То им је омогућило да предвиде критичне моменте у здравственом систему (мали број места у болницама, недостатак респиратора итд.)
Једна од кључних специјалности Peter the Great St.Petersburg Polytechnic University је биомедицина, у чијој основи је базично инжењерско образовање, тј. припрема стручњака који ће моћи да праве препарате против стварних болести, а пример, против COVID-19. Стручњаци универзитета данас раде на специфичној технолошкој платформи заједно са Научноистраживачким институтом за испитивање грипа у Санкт Петербургу.
Помоћу ове платформе у будућности ће се правити различити препарати. Први међу њима биће вакцина против вируса корона на основу самореплицирајуће РНК. Према речима извршног директора Института за биомедицинске системе и биотехнологије Андреја Васина, њено претклиничко испитивање почеће крајем године. „У перспективи наша платформа треба да постане нова високотехнолошка база за израду различитих вакцина“, објашњава он.
Стручњаци Института такође проучавају неуролошке компликације које изазива вирус корона, и баве се пројектима брзе дијагностике болести заједно са европским колегама.
Осим научних пројеката, студенти Политехничког универзитета развили су на практичним вежбама у лабораторији заштитне маске-штитове за медицинске раднике. Штампају се на 3D принтеру у лабораторији ФабЛаб (лабораторија дигиталне производње, у којој свако може да се опроба у раду на савременим уређајима и да направи потребне делове). За један дан студенти могу да произведу око 300 комада.
Поједини онлајн курсеви на универзитету постоје од 2014. године: програм „Отворени Политех“ доступан је не само студентима, него и свима онима који желе да сазнају нешто ново о биомедицини, технологијама предузетништва и дигиталној економији. Курсеви су бесплатни, а многи од њих доступни су на енглеском језику (детаљније сазнајте овде). Осим тога, курсеви Политеха могу се пратити и на међународној образовној платформи Coursera и на Националном порталу за отворено образовање.
Али ситуација у којој је требало да сви студенти и предавачи пређу на рад на даљину појавила се по први пут, као и код других универзитета.
„Техничке струке захтевају непосредан контакт студента и предавача“, каже Јелена Разинкина, проректор за образовање. „Тако да је нужност да се сви образовни програми реализују искључиво на даљину била тежак задатак, пре свега психички.“
Од првих дана карантина за предаваче су организоване обуке за рад на даљину и успостављен је канал комуникације како би могли да се отклоне могући проблеми.
Али појавили су се и неочекивани бенефити: сада се на универзитет можете уписати на даљину, што је посебно важно за стране студенте.
А на отворене лабораторијске вежбе које су се одржавале у режиму реалног времена пријавило се преко 50 хиљада људи. Учесници пишу програме за управљање роботизованим системима (на пример, у сфери медицине) и проверавају их на реалној опреми у лабораторији, не излазећи из куће. Планирано је да овај формат рада остане као могућност и у наредној години.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
