Концерн „Калашњиков“ је на свом званичном каналу на Јутјубу приказао видео-снимак аутомата Токарева направљеног на бази пушке АВТ-40.
У лето 1943. на једном делу централног фронта совјетски пешадинци су запленили немачку јуришну пушку. Када је оружје проучено донета је одлука да се и за Црвену армију направи оружје исте класе. Одмах је покренут рад на стварању муниције познате као метак из 1943. године.
У првом техничком задатку је писало да нови аутомат по угледу на немачку јуришну пушку треба да буде тежак и да се може користити као ручни митраљез са лаким сталком.
Токареву је као основа за нови аутомат послужила његова аутоматска пушка АВТ-40 уз мање измене везане за нови метак. Аутомат је од те пушке наследио затварач, гасну комору са регулатором гасова и механички нишан. Усавршен је и механизам обарача, нови сталак је могао да се склапа а у пиштољској дршци су биле шупљине где се држао прибор за чишћење оружја.
Аутомат је био тежак 4,77 кг и дугачак укупно 1.080 милиметара, имао је цев дужине 495 мм, метак калибра 7,62х39 мм и оквир за 30 метака.
Имао је, између осталог, и специфичан осигурач. Када је аутомат укочен механизам спречава кретање окидача. Исти механизам служи и за пребацивање на појединачну и аутоматску паљбу. Поред тога, оригинално решење је био и начин причвршћивања оквира помоћу испуста са зубом са предње стране и лежишта са опругом на задњој страни, што је касније постало класично решење.
Током тестирања су констатовани исти недостаци које је имала и аутоматска пушка Токарева, тј. дешавало се да опали два пута уместо једном, да се метак преломи попречно и да се у сандуку цеви појави пукотина. Због тога је оцењено да аутомат нема перспективу па није ни препоручен за даље усавршавање.