Како су Руси 44 године пре Crew Dragon спустили свемирски брод на воду?
Лет и неуспешно спајање
14. октобра 1976. године са совјетског космодрома Бајконур (данас се налази у Казахстану, а Русија га изнајмљује) полетео је свемирски брод са посадом Сојуз-23. Посаду су чинила два човека: командант Вјачеслав Зудов и инжењер Валериј Рождественски. Задатак лета било је спајање са орбиталном научном станицом Салут-5 ради научно-техничких послова.
У књизи „Космичке несреће. Странице из тајног досијеаˮ Михаила Реброва наводи се да су се на станици Салут-5 појавили непријатни мириси и кварови, а нова посада је требало да изврши потпуну проверу станице и отклони проблеме.
Лет до станице трајао је два дана, а горива је било за највише три. 16. октобра почели су проблеми приликом покушаја спајања. Отказао је систем за аутоматско спајање „Иглаˮ, јер учитани подаци о параметрима кретања брода и станице нису одговарали реалним показатељима.
Посада није могла без ризика да споји Сојуз-23 са станицом, па је командант одлучио да се врате на Земљу.
Слетање на воду и нови проблеми
Повратак је требало реализовати брзо, док се није потрошило све гориво. Руководилац лета са Земље (име се не наводи) за слетање је изабрао град Аркалик у Казахстану. Када је брод кренуо да се спушта изнад јужне Африке, Центар за управљање летовима послао је хеликоптере са спасиоцима у рејон предвиђен за слетање.
Међутим, због снежне магле уместо на планирано место Сојуз-23 се спустио на језеро Тенгиз у Казахстану 2 километра од обале на температури од −20 °C.
Због непогоде хеликоптери нису одмах могли да виде свемирски брод, а осим тога, у једном од хеликоптера није било ни чамаца на надувавање и ронилачких одела, просто су заборављени у журби. У другој летелици било је и чамаца и одела, па су спасиоци кренули на језеро.
Два чамца нису успела да стигну до брода, јер су се заглавили у леду на залеђеном језеру.
За то време слана вода је ушла у спојеве спољних прикључака брода, а део њих је и даље био под напоном. Из одељка је аутоматски избачен падобран, због чега се брод преврнуо, а отвор за излазак космонаута нашао се под водом.
„Два сата после избацивања резервног падобрана посада је почела да показује прве знаке глади за кисеоником, што је прелазило у гушење због накупљеног угљен-диоксида. Зудов и Рождественски који су се повремено јављали преко радио-везе тешко су дисали, чуло се хроптање, гласови су постајали непрепознатљивиˮ, посведочио је један од учесника операције спасавања Јосиф Давидов, а наводи сајт руске интернет-енциклопедије „Пробни пилоти аерокосмичке техникеˮ.
Срећно спасавање
Ускоро је снег престао да пада, температура је пала на минус 22 степена. Спасиоци су палили ватру у нади да ће се загрејати. За то време Рожденственски је једва дишући јавио да је Зудов изгубио свест због недостатка ваздуха.
До Сојуза-23 стигао је само један чамац, у њему се налазио командант хеликоптера Ми-6 капетан Николај Чернавски. Међутим, и он је био промрзао и због преврнутог брода није могао да помогне космонаутима.
Пред свитање до брода је стигао још један спасилачки хеликоптер из Караганде на челу са пилотем-спасиоцем потпуковником Николајем Кондратјевим. Са њим у летелици био је и дописник ТАСС Алберт Пушкарјов.
Управо овај хеликоптер је под руководством инструктора Давидова успео да закачи летелицу и да је довуче до обале.
„Из отвора се појављује измучено бледо лице Вјачеслава Давидова. Он се осмехује. Спуштају га на Земљу и за њим извлаче Рождественског. Ни он не изгледа добро. Валериј Рождественски, који и иначе није био румен у образима, сада је био бео као снег, а под очима је имао црне подочњаке. Обојицу тресе дрхтавица од хладноће, зуби им цвокоћуˮ, сећао се Давидов.
Према речима Давидова, броду је тада пришао фото-дописник ТАСС-а Пушкарјов. Иако је космонауте требало хитно хоспитализовати, он их је замолио да се придигну и натерао их да се осмехну, како би на фотографијама изгледали као „космонаути, а не као лешевиˮ.
Спасилачка операција је трајала 12 сати. Ни Зудов ни Рождественски нису више никад летели у свемир.
Валериј Рождественски служио је у Центру за припрему космонаута све до 1992. године, бавио се веслањем, пензионисао се у чину пуковника, умро је 2011. године.
Вјачеслав Зудов такође је служио у Центру за управљање летовима на различитим дужностима до 1991. године. Истовремено је био водитељ телевизијске емисије „Знање и умећеˮ на Централној телевизији. Данас има 78 година и у пензији је.
2019. године Зудов је у интервјуу за нижегородски информативни портал изјавио да је срећан што је време свемирске трке прошло.
„Ми се срећемо у заједничком раду на Међународној свемирској станици, у чијем настанку је учествовало 14 земаља. То је корак ка бољем свету где људи живе у миру. Радећи тамо не осећамо непријатне ствари које људи раде на Земљиˮ, рекао је Зудов.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу