Како су Руси 44 године пре Crew Dragon спустили свемирски брод на воду?

Лет и неуспешно спајање

14. октобра 1976. године са совјетског космодрома Бајконур (данас се налази у Казахстану, а Русија га изнајмљује) полетео је свемирски брод са посадом Сојуз-23. Посаду су чинила два човека: командант Вјачеслав Зудов и инжењер Валериј Рождественски. Задатак лета било је спајање са орбиталном научном станицом Салут-5 ради научно-техничких послова.

У књизи „Космичке несреће. Странице из тајног досијеаˮ Михаила Реброва наводи се да су се на станици Салут-5 појавили непријатни мириси и кварови, а нова посада је требало да изврши потпуну проверу станице и отклони проблеме.

Лет до станице трајао је два дана, а горива је било за највише три. 16. октобра почели су проблеми приликом покушаја спајања. Отказао је систем за аутоматско спајање „Иглаˮ, јер учитани подаци о параметрима кретања брода и станице нису одговарали реалним показатељима.

Посада није могла без ризика да споји Сојуз-23 са станицом, па је командант одлучио да се врате на Земљу.

Слетање на воду и нови проблеми

Повратак је требало реализовати брзо, док се није потрошило све гориво. Руководилац лета са Земље (име се не наводи) за слетање је изабрао град Аркалик у Казахстану. Када је брод кренуо да се спушта изнад јужне Африке, Центар за управљање летовима послао је хеликоптере са спасиоцима у рејон предвиђен за слетање.

Међутим, због снежне магле уместо на планирано место Сојуз-23 се спустио на језеро Тенгиз у Казахстану 2 километра од обале на температури од −20 °C.

Због непогоде хеликоптери нису одмах могли да виде свемирски брод, а осим тога, у једном од хеликоптера није било ни чамаца на надувавање и ронилачких одела, просто су заборављени у журби. У другој летелици било је и чамаца и одела, па су спасиоци кренули на језеро.

Два чамца нису успела да стигну до брода, јер су се заглавили у леду на залеђеном језеру.

За то време слана вода је ушла у спојеве спољних прикључака брода, а део њих је и даље био под напоном. Из одељка је аутоматски избачен падобран, због чега се брод преврнуо, а отвор за излазак космонаута нашао се под водом.

„Два сата после избацивања резервног падобрана посада је почела да показује прве знаке глади за кисеоником, што је прелазило у гушење због накупљеног угљен-диоксида. Зудов и Рождественски који су се повремено јављали преко радио-везе тешко су дисали, чуло се хроптање, гласови су постајали непрепознатљивиˮ, посведочио је један од учесника операције спасавања Јосиф Давидов, а наводи сајт руске интернет-енциклопедије „Пробни пилоти аерокосмичке техникеˮ.

Срећно спасавање

Ускоро је снег престао да пада, температура је пала на минус 22 степена. Спасиоци су палили ватру у нади да ће се загрејати. За то време Рожденственски је једва дишући јавио да је Зудов изгубио свест због недостатка ваздуха.

До Сојуза-23 стигао је само један чамац, у њему се налазио командант хеликоптера Ми-6 капетан Николај Чернавски. Међутим, и он је био промрзао и због преврнутог брода није могао да помогне космонаутима.

Пред свитање до брода је стигао још један спасилачки хеликоптер из Караганде на челу са пилотем-спасиоцем потпуковником Николајем Кондратјевим. Са њим у летелици био је и дописник ТАСС Алберт Пушкарјов.

Управо овај хеликоптер је под руководством инструктора Давидова успео да закачи летелицу и да је довуче до обале.

„Из отвора се појављује измучено бледо лице Вјачеслава Давидова. Он се осмехује. Спуштају га на Земљу и за њим извлаче Рождественског. Ни он не изгледа добро. Валериј Рождественски, који и иначе није био румен у образима, сада је био бео као снег, а под очима је имао црне подочњаке. Обојицу тресе дрхтавица од хладноће, зуби им цвокоћуˮ, сећао се Давидов.

Према речима Давидова, броду је тада пришао фото-дописник ТАСС-а Пушкарјов. Иако је космонауте требало хитно хоспитализовати, он их је замолио да се придигну и натерао их да се осмехну, како би на фотографијама изгледали као „космонаути, а не као лешевиˮ.

Спасилачка операција је трајала 12 сати. Ни Зудов ни Рождественски нису више никад летели у свемир.

Валериј Рождественски служио је у Центру за припрему космонаута све до 1992. године, бавио се веслањем, пензионисао се у чину пуковника, умро је 2011. године.

Вјачеслав Зудов такође је служио у Центру за управљање летовима на различитим дужностима до 1991. године. Истовремено је био водитељ телевизијске емисије „Знање и умећеˮ на Централној телевизији. Данас има 78 година и у пензији је.

2019. године Зудов је у интервјуу за нижегородски информативни портал изјавио да је срећан што је време свемирске трке прошло.

„Ми се срећемо у заједничком раду на Међународној свемирској станици, у чијем настанку је учествовало 14 земаља. То је корак ка бољем свету где људи живе у миру. Радећи тамо не осећамо непријатне ствари које људи раде на Земљиˮ, рекао је Зудов.