Крајем седамдесетих година прошлог века совјетски конструктори су радили на замени легендарних Уаз-а. Пројекат „Вагон“ је било експериментално теренско путничко возило са погоном на сва четири точка. Главна замисао конструктора је била се добије лака конструкција која је погодна за употребу на путевима свих категорија, укључујући и неравни-испресецан терен.
Возило је погонио мотор који је генерисао 100 коњских снага. На равном путу УАЗ 3172 је могао да развије брзину од 130 км на час. Његова носивост је била око 1.000 кг, а у њега је могло да стане и до 10 људи.
„На тестирањима која су реализована крајем 70-их година прошлог века теренско возило је у конкуренцији са иностраним аналозима приказао боље техничке перформансе. Крајем осамдесетих година прошлог века возило је било спремно и за серијску производњу, међутим услед распада Совјетског Савеза пројекат је угашен и сада се један од ретко произведених модела овог возила може видети у музеју Кубинка"- рекао је за Russia Beyond професор академије војних наука Вадим Козјулин.
Средином 80-их година прошлог века совјетски конструктори су за потребе ваздушно-десантне војске развили амфибију УАЗ-3907, по техничком пројекту „Јагуар“. Према речима Козјулина, сагласно техничком задатку „Јагуар“ је морао да савлада водене препреке у условима сложених метео услова, где се на површини воде налазе високи таласи. За време тестова експерименталног образца на реци Волга, он је себе приказао као високоефикасно амфибијско средство које је из воде излазило само ради допуне горивом.
И то би све било у реду, да и овде проблем није био новац. Једноставно, у државној каси није било довољно финансијских средстава да се организује његова серијска производња, а цео пројекат је потом обавила густа тама заборава.
За разлику од претходна два споменута пројекта ТПК Луаз-967 је после успешно завршене експерименталне фазе дошао до серијске производње. Он је ушао у састав совјетских падобранских и медицинских јединица. Ова амфибија се користила у јединицама совјетске армије за евакуацију рањених људи са фронта који се налазио на веома неприступачном терену, затим за акције транспорта муниције, наоружања и остале опреме. Интересантно је напоменути да се у централном делу возила налазио склопиви волан који омогућава возачу управљање из полулежећег става, што је од посебне важности када по возилу дејствује непријатељ.
Ово возило је произведено у свега 3 примерка. Његова функција је била парадна, тачније током великих војних манифестација његови корисници су били највиши војни руководиоци. Први од ових парадних кабриолета, био је намењен министру одбране, други команданту параде, док се трећи за све време догађаја налазио у резерви, спреман да ускочи уколико дође до квара на прва два возила, или услед других непредвиђених ситуација.
ЗИЛ- 115В је направљен на бази крилатице „поузданост изнад свега“. Конструктори су дуплирали систем за паљење возила и унутар њега интегрисали два акумулатора. Поред тога, овај аутомобил је добио низ других такозваних „парадних“ модификација. Тако се на њему налазе микрофонске инсталације са озвучењем, радио станица у пртљажном простору која ради у специјалном систему везе затвореног типа, као и грејачи који загревају под возила да би се обезбедио максимални комфор за његове кориснике током државне манифестације (командант параде).
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
