Др Бољевић, први Србин који ће примити руску вакцину, објаснио како су је Руси створили пре свих

Cadu Rolim/Keystone Press Agency/Global Look Press
Угледни професор медицине у Русији др Сергеј Бољевић каже да Руси на вакцини раде већ 40 година, а вакцина од Ковида-19 је завршена још у фебруару. „То је исто као кад правите кућу па вам треба годину до две да видите да ли су темељ и зидови добри, али кад ставите кров шта ће вама да проверавате две године кров? Доста је проверити за 2-3 пљуска која падну“, објашњава професор Бољевић.

Професор на медицинском Универзитету „Сеченов“ Сергеј Бољевић, специјалиста патофизиологије и пулмологије биће први наш човек који ће примити руску вакцину Спутник-5, преносе „Новости“. 

Он је рекао да је руска вакцина против коронавируса направљена већ у фебруару а да су након тога вршене провере.

„Институт Гамалеја ради на вакцини већ 40 година. Пре 25 година они су први произвели векторну вакцину која у својој основи има неки вирус. Те векторне вакцине су већ направили против грознице ебола, МЕРСА – блискоисточни коронавирус који је врло сличан Ковид-19 и кад су дошли до спознаје да треба направити вакцину против коронавируса, они су већ имали основу на којој су радили 25 година. Они су само на ту основу додали компоненту а то је генетички материјал који је из коронавируса“, наводи Бољевић.

Како каже, то је исто „као кад правите кућу па направите темељ и зидове, треба вам годину до две дана да видите да ли је све добро направљено, али кад ставите кров шта ће вама да проверавате две године кров? Доста је проверити за 2-3 пљуска која падну“.

„Тако и овде исто. За две недеље су они направили вакцину а после тога су почели са неопходним проверавањем. Што се тиче других вакцина у свету, они сви почињу од нуле, зато нису стигли да направе. А ова вакцина је фактички била већ 70% направљена у фебруару месецу и завршена крајем фебруара на 100%“, каже професор.

Бољевић каже да је вакцина тестирана и на животињама и на људима, и да по руским законима може да се региструје, а да се након тога спроведе трећа фаза на око 2.000 болесника. Тврди да је вакцина и ефикасна и безбедна за сада и да ће се он вакцинисати већ у октобру.

Вакцина је добровољна и бесплатна за Русију, многе земље су заинтересоване за њу, али са Балкана за сада само Србија. Професор Бољевић каже да ће све државе моћи да узму руску вакцину и да добију лиценцу да је производе код себе.

„Председник САД Трамп рекао је да ће да купи и прави вакцину само за своје земље, а Западна Европа вероватно само за себе. То је неправилно, наука не може да буде на једном месту, у једној држави. Русија је произвела вакцину и дели је са светом, није само за своје грађане. Сви ће моћи да узму ту вакцину и не само да је узму него и да је праве код себе ко узме лиценцу и право на то“, напомиње Бољевић. 

Да би се направила једна таква вакцина потребно је велико искуство и знање тимова научника из више области. Русија је доказала да су људи који раде у њеним научним институтима на светском нивоу и не само да не заостају, него су у много чему лидери, каже за „Новости“ Сергеј Бољевић.

„Ти институти у Русији имају огромно искуство и сада кад је свет ухватила паника они су направили план како да искористе знање и брже од осталих направе ефикасну и безопасну вакцину. Да стварно верујем да је она безопасна показаћу на свом примеру тако што ћу се у октобру вакцинисати, јер сам лекар и предајем студентима“, каже руски професор и објашњава зашто на Западу дижу буку против руске вакцине.

„На садашњу полемику и нападе на руску вакцину треба гледати из неколико углова. Пре свега то је ствар престижа. Свуда у свету говоре и пишу да је баш Русија прва направила вакцину. Друго, велике фармацеутске компаније су доживеле ударац, јер су оне планирале да зараде велики новац. Ако више од 20 држава сада говори да жели да купи руску вакцину, то значи да те западне компаније неће моћи да зарађују на том тржишту“, истакао је др Сергеј Бољевић. 

 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“