Русија нема једну, него неколико вакцина против COVID-19! У чему је разлика и да ли су безбедне?

AP
У Русији је регистрована прва вакцина против COVID-19 на свету, али она није једина која је у Русији стигла до фазе клиничких испитивања. Осим тога, постављају се бројна питање када се ради о њиховој безбедности. Одговорићемо на нека од њих.

Колико вакцина има Русија?   

У свету се укупно ради на око 150 вакцина против COVID-19, а према речима руководиоца Федералне инспекције у сфери заштите права потрошача и добробити човека (Роспотребнадзор) Ане Попове, од тога 26 варијанти долази из Русије. Али нису све то  потпуно различити типови вакцина. По правилу, то су пројекти истих института и међусобно се разликују само по неким нијансама. 

У Русији су до фазе клиничких испитивања стигле две вакцине. То су „Спутњик Vˮ, која је регистрована прва на свету, и засад нерегистрована сибирска вакцина „Епи ВакКоронаˮ. 

Институт „Гамалејаˮ

САЗНАЈТЕ ЈОШ:  Шта се све зна о ПРВОЈ регистрованој вакцини против COVID-19? 

По чему се оне разликују? 

„ЕпиВакКоронаˮ је настала у сибирском научном центру „Векторˮ, који је основан 1974. године пре свега као лабораторија за развој биолошког оружја под параваном цивилног института. Касније је овај институт постао место за дијагностиковање и чување најопаснијих вируса на планети, од великих богиња до еболе. У суштини је то војни објекат. Око „Вектораˮ се налази ограда са бодљикавом жицом висока два метра, на његовој територији су постављене противтенковске препреке, а на осматрачницама се налазе стражари са аутоматским пушкама. Управо на овом месту направљен је први тест за откривање вируса корона у Русији и начињена је прва фотографија новог вируса под микроскопом. 

Научни центар „Вектор“

Дуго је „Векторˮ држао монопол на детектовање вируса корона, па су у ову институцију стизали тестови из целе земље. Са тако импресивном емпиријском базом „Векторˮ се веома брзо укључио у трку и направио неколико вакцина на различитим платформама. „ЕпиВакКоронаˮ је вакцина на бази вирусних беланчевина и пептида. Ова варијанта подразумева да се ове беланчевине не производе у ћелијама пацијента, него да се убацују директно у организам заједно са допунским надражајним супстанцама, на које имуни систем реагује.  

„Спутњик Vˮ из Института „Гамалејаˮ функционише на другачији начин. Ова нешто мање затворена установа је до 2010. године била под надлежношћу Руске академије наука, а данас је под Министарством здравља. Њихова вакцина спада у векторске. То значи да се користи вирус-носилац (безопасни аденовирус), који као такси преноси ген вируса корона у ћелије. Почиње синтеза беланчевина и имуни систем се „упознајеˮ са болешћу. Према истом принципу Институт „Гамалејаˮ је раније креирао вакцину против вируса ебола, а последње три године је радио на вирусу против вируса MERS (вирус корона из 2012). 

Данас су управо око ова два института окупљени готово сви државни и приватни спонзори, јер се сматра да управо они имају највише шансе за успех. 

Како су текла тестирања? 

„Спутњик Vˮ је успешно прошао прву и другу фазу (оне су биле спојене) клиничких испитивања, при чему је вакцина тестирана на мишевима, хрчцима, мајмунима, као и на 76 здравих и посебно одабраних припадника војске и цивила. Свако од њих је водио „дневник добровољцаˮ, у којем је бележио пратеће појаве, као што су повишена температура, осип, црвенило на месту убода. Ништа озбиљније од тога није забележено.

Добровољци у главној војној клиници „Бурденко“

12. августа је почела трећа фаза испитивања. Сматра се да је она најважнија, јер се на великом узорку могу открити све мало вероватне нуспојаве. У њој ће учествовати преко 2.000 људи из Русије, али и из Саудијске Арабије, Бразила, Мексика, Уједињених Арапских Емирата и других земаља. Ова вакцина је регистрована у Русији, али, обратите пажњу: „под ограниченим условимаˮ. 

„ЕпиВакКоронаˮ је засад у малом заостатку. Прва и друга фаза клиничких испитивања почеле су 27. јула и засад нису завршене. У њима учествује 300 добровољаца старости од 18 до 60 година. 

„Векторˮ је саопштио да сви добровољци имају плаћено осигурање и добијају надокнаду од 147 хиљада рубаља (2.000 долара), али да морају сва 23 дана да проведу у стационару, без права изласка. „Можете да се шетате само по територији која припада стационару. Исхрана је обезбеђења пет пута дневно.ˮ Они који су прошли строгу селекцију (изабрани су само потпуно здрави кандидати) услове смештаја упоређују са одмаралиштем, са једином разликом што је атмосфера у „Векторуˮ „као у правом бункеруˮ

Шта значи „регистрација под ограниченим условимаˮ? А шта ако се покаже да је вакцина лоша? 

То је нешто као привремена и убрзана регистрација. Она је дозвољена у условима пандемије (у Русији ту дозволу даје влада), када нема времена за заштиту од мање вероватних ризика, за шта би била потребна огромна и дуготрајна истраживања. Овај метод користе и други истраживачи и контролни органи широм света. Обично креирање и испитивање препарата траје неколико година. 

Креатор „Спутњика Vˮ Денис Логунов је у интервјуу за „Медузуˮ објаснио: „Управо сада је регистрација под ограниченим условима потребна како би у истраживањима могли да учествују људи из група ризика, јер ми не планирамо да овом вакцином штитимо здраве људеˮ. После регистрације дозвољена је вакцинација лекара и учитеља. 

Ако се на великом узорку не покажу позитивни резултати, регистрација се прекида и производња обуставља. И тек када се потврде ефикасност и безбедност, вакцина добија сталну регистрацију. Засад је масовна производња планирана за 2021. годину, а привремена регистрација важи до 1. јануара 2021. 

Да ли је регистрована вакцина јединствена и нико други не поседује такву? 

„Спутњик Vˮ има три пандана на свету. То су оксфордска вакцина, кинеска Cansino и вакцина компаније Johnson&Johnson. Сви они раде на аденовирусној вакцини, само не са два, него са једним вектором. 

Руска вакцина се даје у две фазе: најпре један вектор, а затим други. На институту „Гамалејаˮ сматрају да је тај тип поузданији. „Ако дајете само један вектор, а он се не размножава, треба да је убризгате и други пут. Исти вектор не можете да дајете, јер вам је имуни одговор на њега у акутној фази. А човек није реаговао, што се дешава код старијих људиˮ, објашњава Логунов. 

Институт „Гамалеја“

„Видим много критике због тога што Русија не објављује никакве податке, а већ је регистровала вакцину и планира да је продаје“

Заиста у научној литератури засад нису објављени детаљи о испитивању вакцине, како је то уобичајено у целом свету. Институт „Гамалејаˮ планира да их објави, када резултати буду дефинитивни, а не прелиминарни (имуна реакција, безбедност). И мада још нема разлога за забринутост, испитивање вакцине није завршено. 

Зашто је Русији уопште потребна друга вакцина, кад једна већ постоји? И која од њих је боља и безбеднија? 

Стручњаци у Русији су убеђени да свака земља треба да има неколико различитих вакцина. Осим тога, ризично је да се земља ослони на један препарат који није до краја испитан. 

Међутим, засад ниједна од две вакцине, „Спутњик Vˮ и „Епи ВакКоронаˮ, није изазвала „никакве озбиљне нежељене реакцијеˮ. Експерти Светске здравствене организације се слажу да Русија поседује велику традицију у сфери производње и примене вакцина. 

И вакцина на бази аденовируса и пептидна вакцина имају све шансе да докажу своју ефикасност. Векторске вакцине интензивно су коришћене 90-их година и зато је Институт „Гамалејаˮ од свих варијанти изабрао управо овај тип, због његове поузданости. „Извели смо гомилу експеримената и већ на почетку је било јасно да је то небо и земља.ˮ 

Док се пептидна вакцина, према речима Попове, позитивно издваја од осталих по томе што у себи не носи биолошки агенс, па је самим тим „апсолутно нереактогенаˮ (не изазива реакције). „Они који су вакцину већ примили немају апсолутно никакве нуспојаве. Нема чак ни случаја минималног црвенила на месту обода. Код свих је температура потпуно нормалнаˮ, рекла је она.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“